Војин

200

В01НИЧКИ ГЕНИ1Е

вокка, притешњена опасностима и несрећама, тражи спасења у собственом напору, те се више пути подобно зиду кад се свали и на комадиће разбше на све стране растури, а друго опет кад 1е она ношена поносом, прибављеним победама, те се управљати да1е ио вољн њезинога заповедника; први напор кадар 1е у нама да произведе чуство сажалевања, а други побуђу^е нас да му се дивимо, с тога, 1ер се други теже може да сноси од првога. Премда 1е овди говор само о напору што га вокковођа захтева од сво1е вокке, а старешина од свотх вошика, т. 1. говор 1е о срчаности ко1ом се напор од вошке захтева, ипак не треба заборавити и на напор ком 1е и сам заповедник поддожан. Пошто довде показасмо анадизу рата, ми ћемо се потрудити, да и о томе ко1у проговоримо. Говор 1е овди само о телесноме напору кот 1е као и опасност 1едан од гдавних узрока „Фрикцше. 1 ) — Као год што се „трење" еластичних тела неда израчунати , тако исто и Фрикцша нема опредељене и познате мере. Да се са посматрањима и оцињавањима отешчаних услова у воти неби чинила никаква злоупотреблења, природа 1е даровада сили наше увиђавности доброга и поузданога вођу, а та! 1е наша осетљивост. Као што по1едини, кад му се каже да 1е сдаб и несавршен, неможе противно да докаже иначе, него ако такво мигпљење противним и стварним доказима не обори, или се за п ругу нанешену му не освети, — исто тако и вотковођа за-

') Фрикција је >> треље <!; које произдази из напора.