Војин

РАТНА СРЕЂА

201

1едно с вогском неможе оправдати претрпљену поразу ни уништити ружно упечатљење отуда, тиме, што ће се позвати на претрпљену опасност, оскудицу и на поре. Ово увеличава схашост победе, али не умаљава срамност поразе. Наше чуство ко^е ту пресуђу1е, не допушта блажшу осуду.

РАТНА СРЕЋА. Наапеао Ед. дела Бар Диаарк. ПРЕВЕО С ФРАНЦУОКОГ, ШТАБВН ОФИДИР Мих. Н. Илић.. (Продужење). Капетан Заставниковић, ађутанат ђенералу Отингеру, сматрајући битку, говораше нешто своме во1води; он се беше на коњу искренуо а десну руку по гриви опружио, — у томе баш часу 1едно зрно (сигурно малог калибра), „прошав испод руке и коњског врата, збрише му пуца од униФорме, а њему пак никаке ране не зададе. Истог вечера сеђаше у позоришту, као што сведочи очевидац, од кога сам позајмио ова1 догађаћ 1 ) 1857 побуни се Инђша: Инглези су били здраво у тескоби, 1ер њих беше мало а напротив побуњених Ципе1аца много, — и Лукновска резиденцша у мало што се не угаси. У то доба баш, некакав 1уначан ЦипеЈац, усуди се приближити самоме Лукнову и нодпали грдну гомилу исечене сламе, што беше

') 8оиуеп1г$ (1еа Согарадпез с!' ПаПе е( с!е Но匿г1е, раг М. с!е Кгаоскл, 1861, стр. 215.