Војин

218

РАТНА СРЕЂА

и маршали Бертије и Сен-Сир, Наподеон рече: Рат 1е ствар веома тешка .... треба бити здраво милосрдан према онима, кот га воде." Ова мало неполитичка строгост, нротив ОФицира, кошма не успева1у операцше,"као што ми мислимо, ~ показу1е, да сваки ни1е довољно тих, довољно осетљив да каже као Мовиљон 1 ): „Наше ратне онерацие теже су од кад 1е барут изнађен; успех њихов 1е дело уметности онога, кош их руководи; изузимљем битке, 1ер у овима данас случат игра бескрашу улогу. Под случа1ем разумем узроке, ко1е во1вода нше могао предвидети, и на ко1е он нше могао имати утица1а. У новим операцшама ратним, не решава само успех, да ли 1е кош војвода ваљан, — па гледа ли га кад 1е у добру или у злу.... Његова 1е слава плод доброг распоређата борбе; у очима паметних људи он не би ни онда мање заслужан био ако би и битку изгубио." Ова се мисао находи и у наших новишх писаца; Један рече, да се може на бошоме пољу с чашћу изгубити битка, — поред нашнтелигентнше употребљене тактике и наЦубље стратигше. Тиртен де Крисе, написао 1е о томе цењељу 1едан интересантан лист. „Треба се," рече он, „тако разумевати у рату, да по догађајима не осуђу1емо врлину, распоређахе и владање во1водино... Догађа се кадкад да су на1срећни1и успеси постали само сдучајем, или незнањем и страшљивошћу непршатељском, а не што смо ми употребили срества и тако успели; исто тако ; на1му•) Езза! 8пг ПпШепсе с!е 1а р о и <1 г е а сапопз <1аи8 1' а г I с1е 1а § и г г е ш о <1 е г п е , раг МаиуШод, 1782., стр. 465.