Војин

РАТНА СРЕЂА

219

дршн и најзрелши распоређаги не успева1у увек, било с тога, што заиовести нису као што ваља извршене, што нису движења била довољно брза, иди што помоћ за времена не дође; бидо нак, што се главни официри, кош воде разне дедове вокке, нису доста потрудили иди баш и што не имађаху довољно разборитости да изврше заповести во1водине. Човек свестан нек разлику1е 1едно од другог, и нек не оснива свој суд на варљивом лику, кош нам се из успеха чини да 1е ваљан, а кот по правилима уметности, може имати најстрашише последице. Колико ди оваких примерамогли би навести! Исто тако има крашости, ко1е се могу догодити и на1мудришм и на1промишљенишм операци1ама во1водиним; треба наћи узрока зашто 1е се вогвода онако владао, зашто је комбиновао сво1 план, и хвега се држао; разгледати срества, ко1а 1е изабрао да с њима успе; и ако, поред шпбољих комбинацша, дело његово успеха не задоби, без сумње то је несрећа; ади се ништа не може во1води пребацити, нити му може и шта помрачити врлину и таленте његове. *)" Једае пример тога случа1а догодио се у битци код Фрауенштата (12. Фебруара, 1706), о К0101 1е Волтер '-) рекао: „Никад у свету не беше бржег, већег и срамншег нереда и бегања; а међу тим, по мнењу свшу оФицира саксонских и шведских, никад не учини икот во1вода бољих распоређа1а од ПГулембурга, —■ и ту се баш види ко') Тигрип (1е Спззе, МетоЈгезс1еМоп1есиоиШ сотт е п 1е 8, Атз(;егс1ат, 1п—12°, без године. сћег Агкб(;ее е1 Мегкиа. III. стр. 299, 300. 2 ) Н18коге8 <1е Сћаг1ез XII.. књига III,