Војин

214

РАТНА СРЕЋА

и да имамо извесна плана у свош смело сти. — Одугаевљење 1е граница овоме. Ми велимо, треба се користовати ногрешкама непршатељевим, а поправљати се у свотма. Махшавело 1 ) и Фолард 1 ) веле, да сеово постиже савршеном скромношћу 2 ) у своим успесима; т. е. не треба се покварити и распустити ако нам 1е срећа наклоњена, као што та несрећа снађе Карла XII, по мишљењу Фридриха великог: 5 ) већ ваља битиспреман на свашта, избегавајући погрешку, или одмах се постарати да се погрешно поправи. Овај пут чини нам се да је главан. Храбри Л.а Нуе вели нам: .Дакле, вешт во1вода, кот хоће да се користу1е знањем ратне вештипе кад му се каква несрећа догоди, — носле претрпљене прве горчине, треба остало да сматра, као добродетељ, коГа излази из каквог источног корена, па даље разастире свој красни мирис. 4 ) •) „Несталност судбе иде по високоумљу , Јер оно 1е понахчешће код снажних и великпх , а њима 1е срећа здраво наклоњена ; они се толико понесу да презиру целу сво1у околину и недрже за вредно погледати ни па какву гранвцу правице и добре вере.« Н181оЈге Де Ро1уће, соттеп(;е раг Ро1аг(1, 1; II, 1727. р. 417. „Светске ствари , вели тш Тукидид, не зависе од провиђења , већ од случа1а. Ја тако велим; али се ваља умети користовати тим слушима, треба имати вештине и мудрости." 2 ) По 1едномстароме писцу: »Велика срећа узмућује веру и правду, и теже 1е утврдити срећу него одклонити несрећу паметан човек ово увек ваља да има на уму. 3 ) Може бити да га 1е срећа, великом наклоношћу, покварила, ноже бити , да ои држаше вештину као нешто некорисно за човека, коме свашта за руком испада , или може бити 10ш, да га 1е његова важност, премда приметна , честоводила кадрскости.« Ке Д ех1оп 8 заг 1 е а1е п 1 в е(; (1 е сагас4еге с1е С ћ аг 1 е 8 XII, раг Рпс1, 1е §гапс1. *) Б1-всоиг8 роННдпез е* тШ1а1ге8, 18.-8, сЦзсоигз , 3-е рагас1охе.