Војин

РАТНА СРЕЋА

215

Чинећи све што можемо , добшамо изредно срество,да се можемо одржати против утицаја непртатељских. 1 ) 1ош из младости знамо ону мудру басну: „Радите, трудите се, 1ер то 1е основ, ко1и нам највише не доста1е"). Наполеон 1е силнше исказао ову мисао : „Нема великих дела без среће и случа1а : а ове увек ствара комбинацша женија." 3 ) Ретке су прилике да и нашпаснша иредузећа великим људма не исиадну за руком. Погледаате Александра, Цезара, Ханибала, великог ГустаФа и друге, они су свакад успевали ; — а да д' са свсне среће они посташе велики људи ? Не , но што они као велики и снажни , умедоше господарити свохог срећи. Кад проучавамо узроке њихним успесима , дивимо се како су сви они тежиди да их добшу. 4 ) Придобшањем за се, спремаГу се потребни елеменги за целокупно развиће сво1их срестав а . и осигурава уснех своГе радње или поправљање погрешака. Можемо навести 1едно место из књиге, ко1у 1е писао пре четрдесет година човек, кош 1е учествовао у ратовима царевим : „Човек, чша заповест нше при1атна и мила : ко1и нема ни мало љубазности и примаљивости", вели Каршон Ниса , „не вреди никад

') Орацхе хоће исто да каже овим (ОДез II, 10): Ке1ш8 ап^ивЉ аштозин аЦие КогНз арраге. На муди се позна1у 1унаци.

*) Ба Роп4ате , Нтге V, &Ме 9. Бе 1а1зоигеиг е1 зез е II ?а п 18.

3 ) Изречење, к01е се Нллолеону нрииисује, 1е Бх сИ опа1 г е (1е 1'|агте Зе 1егге<1е Ваг'сНп. р. 4951, ните даклеточно,

4 ) Метог1а1 с1е 8 а1п(;е-Не1епе. Наполеон се овде слаже са Шароном (види свршетак тог мемоара), ратникса мудрошћу, и то у два века расто1ања.