Војин

216

РАТНА СРЕЋА

код људи , кот су му поверени ; такав сам за се ради, а главно1 ствари толко гове, колко му лични прекор налаже : све овлаш ради и са мало решивости и оданости к послу. — Код љубазног вохводе , не само да се клоне рђавих дела, већ се шш упињу и труде да успеху; помажу другима да добро раде , и ето у том се разлиау1у добри и хрђави успеси." Они се 10ш у 1едном разлику1у : добри усиеси нису само они, на кошма сви раде, већ кот користују свима ; осим тога, корист добрих успеха позна1е се, 1ер олакшава1у велике труде и тешкоће , а свршава1у се достигнутом цели и славом ко1а отачбини припада: код ваљаног војводе већина иредузећа изгледа1у таква. Паметно 1е , веле , не уморити срећу/) и у мети се за времена од с.вотх предузећа оканити: иарочито, кад су предузећа увек срећно испадала. 5 ) Кот се не нада злу и, као што обично кажу , кот

2 ) Ако вам ваше предузеће пе испадне за руком, пазите , ие вичите на срећу, боље да, будете ништа, Јер то 1еулога, којуможете 1ош са досто1анством играти. Повторимо у овом нред-

мету оно мњеве Вовенаргово, где он тужећи, говори: »Случаи се игра делима и мудрошћу људском! али срећа слабих људи неможе их никад уздићи на висипу, као што то може певоља велике духове; и они, ком су одважни, умегу живети без славе." Философ Сенека показуге начин како се може не увредити срећа, — никад 1е не траишти. х Каква го велика душа. 4 узвикну он, мора бити, која не иште ништа, не моли никога, и ко1а може рећи: Срећо, 1а немам ништа с тобом! Мени ни мало пе треба тво1а помоћ! Ја знам да ти одбацаш Катоне, а волиш Ватини1ене : јатинетражим ништа. Тосезове пркосити срећи и одузети 101 аукторитета.* ЕрЛге СХУ1Н. а БисШиз.

■') Као шго то учинише Шна^ци год. 1588. 1ош у нанред назива1ући ненобедном своју ужасну армаду, ко1а иђаше на Инглеску; зна се да та Флота брзо пропаде. — Ево 1010 п*дног примера, ком нам показу1е, како не треба ићи иротив сре-