Војин

298

0БРА30ВАН0СТ НАРОДНА

традо вао државно право, јер слава вошичка само царевима нринадлежаше. Царска дшадема била 1е само у породици Цезарево1; али од сад сваки ред наследства беше уништен: неред овлада у вокци а нарочито међу преторшанима, К01И охоло мишљаху да је њихово право постављати цареве Риму. Грађански ратови грозни и страшни умножише се злоупотребом снаге. Варвари кот већином служаху у легшонима римским, држаше опет да њима припада право обарати оне, кот на трону сеђаху: и с на^већом готовошћу за се чуваху то на1више место. И у ово доба видимо како свака вокка имађаше свога цАра: Галбу, Отона, Вителша; више других пак бе1аху оглашени у 1едан пут. Галбу и Вителша уби разуздана солдатша, ко1а их беше и подигла; Отон се сам онрости живота. Страховит хаос тра1ао 1е осамна1ест месеци, и тек после тешке муке и ужаса потчини се вокжа Веспазшану, кот постаде 1едини суверен. Вителше се користио сво1ом кратком владом да растера претортане: али их 1е гога више уздигао. Веспазтан мудар, економ, духовит и 1уначан, дошао 1е на престо 69 год. Он поврати ред, дисциплину и карактер у во1сци , издржао 1е више ратова и покорио Инглеску. Заклањао 1е учевне људе и био 1е врло велики економ. Њега 1е наследио 79 син му Тит, кога 1е народ звао благословом рода човечанскога; 1ер