Војин

И УМЕТНОСТ РАТНА

297

ђанских кохората и од 20.000 избраних прсторшана, кот имађаху већу пдату а дисциплину не баш строгу. Једна трећина боравида 1е близу монарха, и то улогорени изван Рима или других места где 1е цар могао обитавати. Обвезаност, по кош сваки, кош 1е желео имати 1авне службе, морао 1е извесган брох година ратовати , а ко1а се у прво време републике брижљиво чувала, сада беше нала у заборав. Август 1е издао правила дисциплине и усталио их. Њега су морали ХЈви вошици познавати, и сваке године месеца 1ануара полагали су му заклетву на верност; старим и слабим вошицима на свршетку њихове службе осигурао Је будућност. Пчсле Августа попео се на нресто царски Тиберше, \рознати силеџша и похотљивац, у коме бе1аху све г$дне страсти сасређене; од њега започиње низ злих мђнарха кош срамно каљаше и безчастише узвишено м&^то славних Римљана; у његово доба разапеше Спаситеља светског: око себе скупио 1е све претор^иане да га чува1у. Калигула глупи лудак, извор свшу страеа-и, зликовац и празноверац дошао 1е за њим. Клаудихе, био 1е насликан на штитовима преторшанским; он 1е многе високо уздигао и милостима обасуо, ко1е они сматраху као право, ко1е ово1 класи принадлежи. Нерон, гадни разботик, занесен сверепством догаао 1е на ту мисао да Рим запали. Под Табершевом владом во1вода Агрипа одбацио 1е почасни триум, и од тога доба ово се сма-