Војин

202

ПОЛОЖАШ

открива се стрелдима нападачевим (кот су на ивицу гласше прилегли) и страда 1ако од њихове ватре, и 2., још важнше, бранитељ ретко може до последњега тренута толико присуства духа сачувати, да би непршатеља тако предусрео, који 1е на очи његове прегазио ватру и остале препреке, ко1е му обрана наместила бе1аше. Што се пак тиче згоднога тренутка за покретање свеже резерве на непршатеља, кош у нереду продре у шанац - то 1е и овде као и при свима случашма (кад се хтеде да определи удесан тренутак за ово или слично де1ство), — теорша савршено недовољна. Ово одређује само искусно, сигурно око. Све што теорша на се узети може то 1е, што ће само до некле нацртати околност, при К0101 1е такав посао удесан и могућ. Ако поставимо питање: да ли 1е удеснше покренути резерву за против-напад тада, кад 1е непршатељ већ готов да у шанац ускочи, или онда, кад 1е он у неколко већ ушао, — ми не можемо да се не сложимо са маршалом Саксонским, ко1и претпоставља ова1 последњи случај. Еако са матершалне стране, тако исто и са наравствена гледишта, — ова1 1е тренутак на1удесни1и за резерву с тога, што ће 1, непршатељ бити одиста растро1ен, а за леђи му стош пречага, која га у несретноме случаху може 10ш много више растројити*) и 2., особито с тога, што ће 1уриш у подобно! прилици много силнше поде1-

*) Оваким се начиномупотребљу1уво1Ске да ба10нетом иредусретну нападача: на висинама иди иза 1аруга, размешта.1ући се за то на некоме удаљењу од последњих, а повлачећи се неколко од ивиде висине у првоме случа1у.