Војин

положага 20 В ствовати на наравствену страну непршатељску, 1ер 1е много више изненађен. Напри1атељ, продрев у утврђење, помишља е 1е већ победитељ и борба је свршена, те с тога 1е и неспремниш за борбу од непријатеља, кот за то време мисли само шит 1е дела ствар пред њиме. Напад на утврђење. ПостроЈивши во1ску у бо1ни ред, нападач подиже артилершу те да ослаби ватру непршатељску и да удесан отвор на грудобрану начини. При овоме особиту важност имају убацни метци, ко1и могу и против заклоњенога непршатеља дештвовати. П)'цање шупљим зрнима у ово1 1е прилици особито корисно. Осим велике штете, ко1у во1Сци чине , она падајући на грудобран, руше га. Улога коњаничке артилери1е сто1аће преимућствено у дештвовању нротив крила браниочевих, и анФиловању непршатељских лишпа. Стрелци врећу се напред, да артилершу осигурају. Уз најближе њихове резерве полазе и радници (пшонири) да прелаз начине. Густа одељења стоје за њима, да се не излажу узалудним губитцима. Борба у ово доба има чисто артилершски карактер. Кад вагра неиршатељева ослаби и распоред се његов, сила, во1ска и утврђења промотре, — тектада почиње першод постепенога приближавања непри1атељу. Артилерија, 1едно за другим мења^ући положа1, спроводи пешади1у до даљине картечнога ношења. По1амно 1е, да даљина ова, тесно зависећи од предузимљивљивости и смелости артилери^е, не може се у корацима одредити. Овим 1е начином код Варшаве руска артилерија дотрчала до на 200