Војин

МИСЛИ 0 В01Н0МЕ УСТР01СТВУ 245 Њ01; нерасположење његово без сумње ма у чему појавиће се, и ако се при извршењу неговом извуче ма кака речца — најбоље 1е учинити се гдух при томе. Мера до ко1е може ићи дисциплина у Врапцускоме солдату, ни1е безгранична: 11 ауа1е 1а ге§1е еп 1оп§ (као што говораше маршал Бижо), ша18 гагешеп! еп ^гаусгв. Но при свем т^ом, во1ска 1е наша силна духом сво1е масе, силна свотм наравним народним особинама и оном сталном узајамношћу, ко1а 1е високо диже у средини других арми1а и да1е 101 особити, засебан печат. Нама треба!у поправке; но помислимо, да Ге свака вошка, са свима свошма врлинама и недостатцима, веран представник свога народа, и да по томе о свако1 вогсци треба судити с точке народна карактера, и сваку треба водити средетвима, коГа су н>01 непосредно наГсвохственша. ОваГ 1е основ веома важан за Вранцуску во1Ску, ко1а ориђиналношћу сво10м превасходи све друге во1ске. Главно 1е досто1анство механизма оличено у сагласно! радаи, а за ово 1е први услов простоћа. Што више од ње бегаш, све су веро1етнше погрешке и неприлике. Во1Ска за рат и ведики закон простоће извесно се 1авља1у у свему, што се односи на положа1 и радњу вокке. У рату, све што нше просто, не могућно 1е. НаЦаровитши, нанпашиш изумеваоци мирнога доба, кош свотм уснесима у миру на1већма опчарава1у очи и ум, жалосно пропада1у у рату, ако се само не одликују простоћом и не истичу право из искуства. Вранцуска 1е во1ска заборавила на ова! закон.