Војин

308 РУСЕА В01НА СНАГА другог знача1а но за Руси1у. Тамо 1е увек спор са свошм а овамо с туђином. Подожа1 РусиГе савршено 1е усамљен. И ако ведике западне државе у приликама хедна против друге иду, опет опстанак 1е свако1 од њих ухамчен целом 1евроном: 1емство то на Руси1у се ни мало не просгире. И кад би нешто било могуће истиснути Русију из њеног 1европског положа1а, одсећи 1е од мора и забацити чак иза Москве, млоги би се радовали и суделовали тако сретном догађа1у, а од осталих нико се неби ни потужио, нико се неби нашао, да и 1едну дипломатску ноту у корист Русие напише. Сваки се вара, кош мисли, да Је 1812. год. Гевропа сачуствовала Русиш не — она 1е сачувствовала само1 себи и свом незгодном и слабачком положа1у пред Наполеоном. Нема сумње, да 1е запад листом и независно од дипломатских интереса Русши непрматељ. НеприЈатељство то не долази од ове или оне политичке системе руског правитељства. већ му 1е основ само стање ствари, неповерење према новом, страном, великом народу, кош се уједаред по1ави на границама 1европе са сво1ом огромном државом, са свошм особитим предањама, кош млога основна друштвена иитања сасвим другачије схваћа, ко1и веру^е веру сто пута оиасни1у по папство, него што 1е протестанска, веру, ко1а одрпче и 1едну и другу. У мах се видело, да 1е ова држава окружена сродним 101 стихмама, словенским и православним, ко1е Је западна Гевропа већ као сво1 пљен сматрала, и ко1е би без сумње с времепом до последњег селца и нокорила^ одродила и од ђедовске и прађедовске вере отуђила, да их пи1е успаване на1 едан пут пробудио шум