Војин

РУСКА В01НА 0НА1'А 309 велике, православне, сдовенске имнерше. Ма шта да ради, РусиЈа никад неће моћи да задоби1е братства нола-Феудалне а пола-реводуционске Гевропе, 1ер 101 1е од колевке туђин. Ма шта да ради, она не може да разби1е страх, ко1и1европа од ње има. Природне тежње расту и мложе се са сваким даном. У часу, кад се пред очима шш сасвим не угњетених Словена и православних Хришћана уздигла на хоризонту 1европе моћна Руси1а, изчезла 1е и на1мања искра наде Гевропине, да понемчи прве и покатодичи друге. Сад већ никаква људска снага није у стању, да збрише ведико питање, оно ће остати овако па макар Гош и сто година, очекујући ириродног решења. Интересовани за њ никако га не могу добити само сонственом спагом. Оно зависи управо од односне снаге 1единог братског и моћног народа. Западне државе сматрају све руске и не руске Словене и православне Хришћане као туђине, не могу никако да забораве и тишти их покрет, ко1и су ови у 1едан пут у истори1у 1европе унели, и никад инакакав успех Словенани спољни ниунутрашњи не ће прихватити искреном радошћу. Из свега, што 1е за последњих 20 година учињено, види се 1асно, да запад чврсто брани иачеда свошх нрава, слободе и народности , а не сматра за нужно, да их распростре и на Словсне и Православне; Грчка за њих ни1е то што Италиа, а Словени нису то што Немци или Маџари. После тога кад 1е Русша разорида Пољску и кобедила Турску, од дана, кад 1е на престо ступио цар Павле, па до дана, кад почео вдадати Александар II., Русша 1е одкдањала очиту саревњивост 1европе само тиме, што 1е, тако рећи, ступила у