Војин

ПОЛОЖАШ

347

1уриш вранцуске војске на сидни положа1 (стрма висина), кош Велингтон брањаше, — био 1е одбијен. Главни узроци, са котх Вранцузи не успеше, сгахаху: у неизабратоме часу за напад, у несложноме и ншедновременоме нападу корпуса Не10вога и Рењеовога и на1зад, у томе, што се не могаде артилершском ватром да спреми пешачки напад. И Вранцузима бе1аше !ош само могуће, или да се новрате, т. 1. да се савршено ману намере, ко1у им поход имађаше , или гледати како би могли да обиђу положај. Мешћани им казиваху да нема другога пута. А вранцуски во1вода Масена, посматра1ући из ближе особине непршатељскога положа1а, ко1и бе1аше к левоме ирилу све приступнши и приступнши, заповеди, да се ноћу између 27. и 28. промотри предео у томе правцу, И проматрањем нађе се пут, ко1им се могаше да обиђе положа1, и да иде на БоГалву. У сумрак 28-ог крене се вранцуска во1ска на Бо1алву. А тек 29-ог у вече, кад равницу Коимбар прекрилише вранцуски вошици, дознаде Велингтон за њихов крилни марш; но то бејаше већ доцне, 1ер кретање беЈаше скоро извршено, и он 1е морао веома брзо да се повуче. И небрежљивост Велингтонова и нечување левога крила положа1у, лишила 1е Инглезе користи, ко1у би им победа код Бузака донела, и натерани су били да се повлаче к Торес-Ведрасу и да се рат још на по године огегне. *) (Продужиће се).

суштина ствари ни мало не мења, ако се само хтедне сетити, е 1е стратиђи1ски опкља1 само у толико различан, у колико се нрви врпш на ратноме, а други на ботноме пољу.

*) Небрежљивост и необозривост Велингтонова нашчитше се исказује у вери његовој, коју он имађаше у неприетупност в