Војин

348

Руска воша снага. (Наставак.) Држава од 80 мидиГуиа, од кошх 4 / 5 су 1едан народ, 1едно срце н хедна душа, не може никако бити савршено нобеђена. Ма катго да се изметне садање смутно и за Русшу незгодно стање ствари, она опет спокошо може догађаГима уочи погледати. Немотрећи на савремене тешкости, наравствена и матершална снага садање Русше грдно хе велика, — сасвим друго што, но што беше 1853. год. Само треба Још да та снага не остане у стихи1ама, као што се налази, па да се њо! прибегава у последњем часу, кад се из народних недара може поцрпети само суров матери1ал, већ зарани1е ваља да се оцени и стално орга,низу1е. Русша 1е сувише 1ака, да 101 ко сам на мегдан изађе; противу ње може се дићи и сметње 101 чинити само велики 1европски савез; руска воша снага дакле треба да се по то1 мери разрачуна, иначе опет ће бити малена. Притом данас сутра може наступити одсудан тренутак, па онда воЈска као и у кримском рату неће бити довољна и да води иснолинску борбу и да чува толику просторшу; морала би дакле опет да се дигне земља крилима аегова положаЈа. Во1на исторша показу1е, колико је то штетно ослааати те на неприступност овог или оног дела положа1а већ и с тога, што су пристуиност или неприступност ствари веома условне и наЈвише стоге у особинама вогске: што 1е ^еднима непристунно, другима може бити приступно. Во1на је историта пуна примера, у кошма (као Вузако) ге сувишна вера у неприступност положа1а доводила савршено истим последицама (601 код Головчиње (1708 год.) код Городечње (1712 год.) • код Алме).