Војин

руска в01на снага

349

са народном снагом и са свима разнообразним вошим елементима. Млого 1е дакле боље и сигурније да се воша снага за времеиа гош прорачуна и како ваља устрохи. Држава као и по1едини човек може да покаже само толико сво1е природне снаге, колико је у њо1 развихена унражнењем. Она — држава ваља да овлада том снагом. Садање воше установе пошле су управо тим путем, али далеко су тш све корисне последице. Особине Русије, услови њене бо1не снаге млого се разликују од свега, што 1е на западу, па опет руско вошо устроктво до скора беше сасвим туђе, тако да су се Руси готово одвикли мислити самостално, а то се ни1е могло у Једаред да преиначи; последице су тога, што су млоги народни извори руске снаге остали још до сада не дарнути. Да бацимо кратки поглед на те особине Руси1е у во1ном одноша1у. Прво Русша далеко више становника има, него и коЈ.а друга 1европска држава. 1866 год. слободно можемо рачунати, да ни1е било мање од 80 милшуна, а то чини више него Аустрша, Француска, БелгиЈа и Холанди1а скупа — 78,630.000; или више него Аустрша, Лрусша, сав негдашњи ђермански савез, Белгша и ХоландиЈа — 78,210.000. Прилика та не може никако не бити од утица1а на размеравање вогне снаге, која 1е држави нужна. Ако би се Русша наоружала тако као Прусша (740 хиљада вошика на 18^ мили1уна становника), онда би имала 3,200.000 вошика под оружпем — а то би било сувише баш и у случа1у „нашествша Галов и с ними двунадес1ати 1азик". Што 1е Руси1а при свршетку кримске воше тако огромну вохску