Војин

426

СУВАРОВ

утврђења, или ма какви земљишни предмети, доведени у браничко положење. Ако хе дакле на утврђење напад, чиниће се онако, као што смо при утврђењима за се говорили: ако 1е на 1едан или више земљиштних предмета, онда ће се то опет чинити по начелима, ко1а смо изложили говорећи о свакоме земљишноме иредмету за се. (Наставиће се.)

Суваров. (Из Мидутина и Шмита). (Наставак.) Много таквих изрека и суђења његових о ђенералима, беше растурено онда по Русит. На1сигурнша од њих су мњења његова о Кутузову, „хитар, кога и сам Рибас неможе обманути", и о Еаменском и Ивану Салтикаву. „Каменски, вели он, зна вошу, ал воша њега незна", чиме 1е хтео можда рећи: Каменски зна оно, што се онда на.зиваше вошо искуство. ал слабо 1е показао да 1е нрактичан ђенерал, „1а незнам вошу", говораше са подсмехљивом скромношћу Суваров т: 1е: то, што тако високо дигоше егзерцирмактори — непрактична и сложена учења и маневровања, — „ал вота зна мене", т: 1е: онаква вота, каква се у ствари догађа. „Што се тиче натосле Ивана Петровића Салтикова, заврши он сме1ући се, то нит он зна воту, нит она њега." А тал Иван Петровић беше онда 1едан од на1потребнитх ђенерала. Међу тим царица продужава1ући покровитељстовати Суварова, намисли изнова дати му посла.