Војин

427

И хоме узрок Потемкии беше. Он искаже царици сво1е 1ако неповерење према Шведској и предложи 101 да у Финску пошље Суварова за то, да доведе у добро браничко стање ту опасну границу, та1 гром, кош не давно потресе окна њенога дворца. И доиста царица зовне Суварова, искаже му своје поверење, и заврши речима: „Ви сте ми краше потребни у Финско1. " Суваров одмах но1ми ствар, оде вући, пошље за поштанске коње и другога дана већ из Виборга пише царици: „1а сам у Финској и чекам ваше заповести царице." Такг>п лаконизми ни мало не беху чудни царици. У току четири недеље он обиђе и иснита сву границу, определи Јшважнша места, и положа1е и нацрта план утврђења њихова. Пошље га у Петроград и они му наложе да та утврђења исврши. И то беше громовни удар за њ ! У Турској грмљаше јошт вота; Инглеска, Пруска, Пољска наоружане грозе другом вошом — какав рад, какве славе ту може бити! — а он овде да градове подиже онда, кад његови противницн имају пуно прилика да се лаворикама иските. Тако се освети Потемкин без и каква помисла на користи земље сво1е , удалив са ратне позорнице накпособнмега војводу, ко1и са натвећим успехом могао би се употребити против опога нарочито непршатеља, коме он ужас беше. Међу тим и Потемкин умре. Суваров дознавши о његовој смрти, ово 1е написао: „Ова1 човек, то 1е представљач земиих су1ета: бежите од њих мудри!" — Речи, К01е би вредно било да. сто1е на надгробном камену кнеза Таврискога. Године 1791 рат с Турском сврши се 1ашким