Војин

420

мисли 0 в01н0ме устр01ству

напред, хвата1ући што но веде бика за рог. Дошав на 1000 корака до ингдеске линше, наши су вошици иочињали у немиру разговарати се и ускораваху корак — знак да већ отпочиње неред. Инглези, ћутећи с пушкама код ноге, изгледаху у СВ0101 недвижној мирноћи као дугачка црвена стена, коГа Јасним видом свошм силно утицаше на дух новапша. „На скоро, с приближењем одсто1ања, у нашо1 во1сци почињаху одјекивати узвици „угуе 1'етрегеиг напред; на баЈонет"! Корак прелази скоро у трк, редови се комешали, говор се обраћаше у шум, многи су у ходу пуцали. Инглеска линша, кво и пре, ћутљива и мирна, држећи пушке код ногу и онда, кад ми бе1асмо од ње 1едва 300 корака, — по изгледу, и не мишљаше на ужас, коги ће се до кот тренут на њу да сруши. „Контраст 1е чудноват излазио. Мало ко од нас да се ћутећи не питаше што то непршатељ не почиње да пуца, и мишљаше да ће се та ватра, толко уздржавана по1авити у та1 мах са свим незгодно. Наша се ватра утишаваше. Наравствени утица1 тишине ко1а 1е у рату вазда надмоћна, почиње се силно колебати у души нашоћ „У овоме тренуту тешкога чекања, инглеска стена учинила 1е поду-десно (узела на „готовст.)". И утицај, ко1и се ничим не може да раз1асни приковао 1е у место уредан бро! наших вошика. и они бацаху зрна на срећу. Скупљен, сигуран плотун противнички побркао нас. Поражени, ми узмицасмо на траг 1едва уздрживајући се, и само три громка „ура" нарушише на1зад ћутање противниково. С последњим узвиком они сунуше на нас; ускорава^ући