Војин

ПОДОЖАШ

нагае неуредно одступање, но на на1веће нашо чудо не занесоше се гоњеввем, и прешав стотину корака они се мирно враћају у своЈе линихе, да очеку1у нове хурише .... ко1е ми предузимасмо често под истим условима с истом несрећом и новим губитцима." Из овога што до сад говорасмо, читаоци могу лако сами закључити, колико 1е Трошшева књига интересна. Она ће, заиста силно увредити вранцуско самољубље; но пошто пређу први утицаш незадовољства, мораће гу се похавити следства корисна, па и не само за вранцуску. Трошшева књига отвара широко поље мишљењу свима вошицима у опште.

П о л о ж а ј и. Од Лера. (Наставак.) Из реченога се види, у како тесноме однопшу стот тактика и пољска ФортиФикацша. Ова управо и нше ништа друго до одељак оне, ко1а се бави решењем питања како да се усаврши земљиште, те да вохске могу лакше постизати ову иди ону бошу мету. *) Исторшским се путем ова свеза

*) Ово хе гдедиште потпуно усво1ено у Француско! В01сци. Тамо 1е законом одређено, да ОФицири ђенераднога штаба, осим осталих дужности, има1у не само општих по1мова о ојачању нодожаја, но и да надзиравагу 10ш при њиховоме израђиваау фигаМ^азаПе. ВгоК; е(; 1е§1в!аМоп <1ез агтеез <1е кегге е1 (1е шег. 8егу1се8 Зез агтеев. СћаригеП, р 222), а инжењери сесматрагу као специ1адисте у области стадне ФортиФикацше »Корпусу 1е инжењерскоме дужност: да подиже стадна утврђења, да раде при нападу и обрани градова и да проматра при томе послу. Н>има се може дати такођ« и: да подижу пољека утврђења.« (Тамо.)