Војин

СУВАРОВ

445

би утврдио мир и ред у новима руским областима. Овде се 1авља он не више као прост вошик, већ као управитељ целе 1едне земље као државник и политичар. Ствари пољске у то време привуку на се пажњу целе 1европе. Говораше се на1иосле, да хе Суваров достигао већ потпуно цељ свога частољубивог сањања: слава, част, љубав во1скина, поштовање целога народа — шта је више могао желети? Ал њему остаде 1ош једна мисао, 10ш 1една неизвршена жеља: частољубиво уображење његово управило се на запад: „Матушка, пошљи ме да би1ем Вранцузе" — писао 1е он царици из Пољске. А како радостан беше, кад дознаде, да 1е доиста царица Катарина намерна да пошље во1ску у помоћ Аустрш и да ће команду над том вокком њему поверити. Суваров се крене за Петроград; иутовање његово беше величанствено; свуда се народ у гомиле скупљаше да види тога знаменитог јунака. У Петрограду царица га прими, како нигда до сад: велика Катарина по више сати беседила 1е с њим у кабинету, саветовала се с њим о Јевропским стварима, слушала 1е са поверењем и нестрпљењем његове смеле и опширне планове. 1796 год. оде он у Тулчин, где беше главни стан Екатеринославској дивизи1и и ту се бављаше врло ревносно обучавањем сво1е во1Ске. Суваров, као што 1е већ и речено, обучавао 1е во1Ску по своме начину, па с тога не ће бити с горега, ако прозборимо неколико речи о томе, у чему нарочито сто1и знаменита Суваровљева тактика. У суштини он шпе изменио ни у чему за онда обич-