Војин

446

СУВАРОВ

ни ред пострснења војске нит начин њена дегства; но како у свима свошм ноходима, и против пољских конФедератоваца, и против турских чета он претпостављаше дектво са наступањем, па и онда, кад по општем подошаху вохске, ваљаше се ограни' чити на саму обрану, то са свим природно, он 1е морао и у тактичним дектвима свогим претпоставити напад хладним оружтем, тадашњем никаквом де1ству ватреног оружга и браничким положа1има. По томе и сво обучавање вокке ста1адо 1е код Суварова у томе, да 1енавикнена смелијуриш, — отуда и његовог израза оног: „пуља дура штик мододед." Не бавећи се подробно тадашњом линикком тактиком, коЈа дошла беше у Пруско1 до педантизма, Суваров се стараше Једино о томе, како би му вошса ишла с башнетом чврстим кораком и у смакнутој маси. Сва учења његова надиче на данашњи 601; тако 1е он стављао 1едан део во!ске против другог, обично у развшенима дини1ама, у шах матноме реду, и посде кратке, ад живе ватре, наређивао, да јуриши пешади1а на пешадију, коњица на коњицу и пешадшу. Никад не заустављаше он В01ску ко1а јуришаше; да би навико коњицу да се не бош пешадше употребдавао 1е продирање прве кроз другу. Маневра та беше и доста опасна, па с тога по кот пут место људи узимаху се други предмети. По каткад непршатељев подожа! бедежаше ров ил какав пдот; некад опет по правилу градише се утврђења, она добшаху топове, и тад се свршавао примеран 1уриш. Особите пажње Суваров управљаше на смакнутост редова: пролазећи кра1 пешачкога стро1а на коњу , у 1едан пут нагонио 1е свога коња на људе: па ако вошици