Војин

438

П0Л0ЖА1И

овима долазе." Овако хе разређење истинито само са гледишта искључпо пасивне обране. Са гледишта пак активне обране, на1боља Је бранична лини1а она, која зауставља или бар задржава непртатеља, ал' у исто време и не задржава нас саме. У овоме смислу, наполеоново ће се разређење морати да промени, и прво ће место заузети реке*), после планине и нагзад већ пустиље. а), Реке, ко1е се провлаче преко ратних поља, из1ављу1у утица1 на радњу воГске: и то овакав ако оне теку управно, а онакав кад иду упоредно према радњама вокке. У првоГ прилици, оне 01ачава1у лице браничево и зауставља1у **) или бар закашњавају нападача на дуже или краће време; у друго! прилици, осигурава1у крила, и могу, у велико1 мери, олакшавати превожење терета, кош се с во1ском а и иза ње носе, т. ј. реке су тада веома удесне путовне линше. Величина овога

другога реда, као што су на пршику Аиенини, не могу се ни из далека сравнити са оним препрекана, које дају широке реке као што је Дунав *) Реке су метуте на прво место нарочито с тога, што кад су оне већ једном у нашим рукама, прелаз нреко њи није више ни мало тежак, а које се не може да рече за нланине; па и обрана је реке лакша но планине; јер са недостатка попречних путова, којих обично и сувише ииа у долинама река, свезе путова (која би могла служити као средишни положаји, за распоређај резерава) обично су врло далеко у дубину — околност, која је без сумње узрок несраваено већем дробљењу снаге, него при обрани река. **) Као што војна историја показује, реке су препрека нанадачу, само за време ал никако нису кадре да га са свим зауставе. Војна историја показује врло мало прилике, где су реке са свим задржале нападача (Парадизо и Касано 1805 г., Ар 1799, Дунав 1809 управ само за време првога прелаза Наполеоновога), и то опет у след погрешака, које је сам он чинио.