Војин

ПОЛОЖАШ 103 УТИЦ&1& по највећма хе усдовљена особинама реке, т. 1. њеном ширином, дубином, брзином протицања, особинама обала и дна. Река се може бранити на два начина: иди кад се бранидац ограничи на чисто ласивну обрану т. Г. размешта1ући се за реком, уништава мостове преко ње, квари бродове.... у кратко сасређује сва браничка средства на 1едно1 обади, остављаГући са свим другу; иди, река се брани активно т. 1. бранидац не само да не квари предазе кот постоГе, већ на против, по каткад и нове прави, закдања!ући их мостобранима. У првоГ су придици користи и штете оботм противницима 1еднаке. Река закдања и браниоца и нападача подједнако; зауставља и овога и онога. У друго! се придици значај реке, као препреке, у многоме подиже; нападачу она већ нше више препрека, тако исто и браниоцу.*) Расположа1 браниоца, кад пасивно брани реку, сто1аће у томе, што се на местима, где су посто1ани прелази, и на местима, где би се као натакше они могли да подигну**) одва1а1у од-

*) Река се може бранити само тако, ако су обе обале у рукама браничевим, и ако се дакле сваког тренутка могу да преносе војне радње, у оншириим размерама на другу страну (Наполеон I). Активно се може бранити река на неколико стотина врсти (река Даба 1813, од Чешке до Немачкога мора), а пасивно иа један, највише на два дана хода. Фридрих је »уупутима својих ђенерала* говорио, да се он не би нигда смео иримити, да брани реку на већем нространству од два дана хода.

**) Таква су места, где река к наиадачу савија, где браничка обала ону надвишава, где иротивничка страна има неколико згодних точака, где би се могла војска да утврди по што пређе, де је река острвима у неколико рукава поцепана, где са стране не