Војин

440

редст, кот ће кадри бити да зауставе непршатеља до онога часа, кад ће иристићи помоћ, што 1е дуж реке, расподожена; између њих свезу ће држати коњаничке извидниде. Таква ће бити прва линша обране: она може бити и опрезна, дини1а првих стража. Ако се та линша много протеже, а од непршатељске стране има неколико путова, тад ће се сва линша разделити на оделе, кош одговара1у бро1у путова, и на свакоме ће се, налик на резерву (резервица), наместити већ јачи самостоши одред, и при томе тако, да он може у час отићи да помогне одреде, кош су напред размештени. Ове резервице у исти мах, има!у задатак заклан>а1ућих одреда — предводнице (заступнице). На послетку, 10ш даље на траг, на главноме путу, на положа1у, ако 1е могуће средишноме; — расположе се сасређено главна снага вотке (главна резерва).*) Распоред браниочев при активно! обрани реке, разликоваће се од распореда, што сад изложисмо, само тиме, што ће браничко — опрезни одреди, а на местима и резервице прећи на ону страну и посести мостобране. Нешто даље од њих (колик, то зависи, од земљишта) изашиљу се пред

пријатељеве долази у реку каква приточица.... Место које одговара свима тима условима (тактичким), згодно је'. али као и при избирању положаја, стратиђијски усдови само одређују, коју точку треба узети за предаз ; ови услови захтевају да је прелазна точка што ближе опој, коју смо ради да заузмемо одмах после ироласка.

*) Оваким распоређењем силе, могу се избећи како јака цепања њикова (Кордон, река Минчијо 1796), тако и сувишак сасређивања (Валенца 1.796). По себи се разуме, да увек пре распоређења силе, треба да претходи проматрање што веће дужипе реке, с обе стране пута, по коме ће противник да наступа .