Војин

ВЕР01АТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ 547 не може се унотребити кад се има носда са знатним бро1ем во1Ске, 1ер се та команда не може да допуни н оживи личним примером, као што може да буде при чети иди баталшуну; већ 1е употребљива само заповест, хер ведико одедење треба пре свега да зна шта ће да ради посде тек где ће да стане. 1асно је „да ради" команда не може да каже. Не говоримо такође о прекој потреби да се призна независност од реда нумера, батадијуна у ређиманти, ових у бригади, ових у дивизиш; не говоримо с тога, што се то по себи разуме чим се призпада независност чета у батадшуну. И тако, из боших редова више батади1уна у скупу, преко 1е потребно да се избаци 1) убеђење да 1е ворма од две динше с резервом, основна 1ер према околпостима може се показати као боља ворма и од 1едне динше с општом резервом, и од Је д.н е диније без опште резерве, већ само са резервицама и на посдетку и ворма од 1едне линше без и каких поткрепљења, како општих тако и по1единих (резервице.) То 1е са свим истинито и разуме се и за све редове његових делова 2.) Треба се махнути равнања по линшама, размешта1а баталшуна, ређимената и бригада по реду њихових нумера; 3.) Треба са свим одбацити постро1авање по општо1 команди ма кога стро1а од више баталшуна, кад се то чини с тактичком цели. Сваки баталшунски старешина мора се сам да брине о стротоме облику свога батадшуна. 4.) Треба одбацити команде и знакове, кад се они односе на оделења већа од 1еднога баталшуна. Од овога се иаузимљу кретања у резервенским редовима, у кошма бригаде иди дивизше *