Војин

548

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕВЕ У ТАКТИЦИ

чине као некаки ведики баталтун, кот се креће изван домашаЈа зрна и утида1а ненри1атељског и дакле, где се може допустпти команди или и сам знак. У свима осталим приликама, у копгаа маневрују одељења већа од баталиЈуна, команде и знакови треба да се замену заповестима. VIII. Свако усавршање ватренога. оружЈа, као што 1е већ горе речено, природно изазивље у мирно вошим тактичарима мњење, е хладно оружае губи сво1у вредност. То површно мњење нреноси се, без сумње и на вишега представљача хладнога оружја т. 1. на коњиду. Њо1 по кад кад са свим не налазе места на бошоме пољу. Како постагу оваки погледи? Онако исто, како и све мирно-во1не измишљотин« ко1е доведоше основни ред и много друго: треба само заборавити на бошу околносг а особито на наравствено стање човечше под утидајем опасности — и изводи најразновидниш трошни а што 1е главно свако1 глави лако по1имљиве особине развшалу се саме по себи, као што се разви1а гњил у мртво1 води. Доиста: метите с 1едне стране 1едно коњаничко одељење, но макар ексадрон; према њему на 1200 корака чету у развшеноме строју; реците првоме нек пође на 1уриш, друго! да пуца. Ексадрон ће иостепеним 1уришем нрећи речену даљину за 3 ипо или 3 минута; пешак ће за то 3 и по минута из пушке што се оздо пуниизбацити бар 10—15 метака, што на читаву чету чини 1600 до 2400 зрна. *) Но

*) Узнмајући да Је у чети 160 људи.