Војин

550 ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ да хе ручна и артидериГска ватра укрепида тодико пешадту да она нихе више у етању да дође у раотрохство, нити се може изгубити и помести. Да хе то могуће, преко су потребна два чуда: да се људи претворе у машине; да наша ватра као обилази противничку пешадшу и туче само његову коњицу и обратно. Но почеи то нихе нити и гда може бити, то ће се и у току борбе без сумње по1ављивати такви тренутци за 1уриш коњанички, у котма ће она бити царица бошога поља, хер може у некодико тренутака учинити више но што пешадта и артиљериха могу да учине за некодико сахата. Коњица утиче 1едино на уображење и с њоме се нико упоредити не може, кад хе човек потресен т. х. кад се у њему уображење тодико развше, да на свакоме кораку од мухе види слона. То су основи. исцрпљени из наравствене стране човечте, кош нас уверава1у да уредна коњица не ће нигда пзгубити свога бошога значаја; но у корист тога има и често материјалних основа. Треба помкслити, прво да 1е 1ахач с коњем маса бар од 30 пуда, кб1а пре тренутка судара, лети са брзином пе мањом од 600 корака у минуту; друго нше било примера да 1е сво 1уришно оделење пало од зрна: и пита се , с чега они што осташе здрави, окретоше леђа ? Та они нису дирнути зрнима: та они су 10ш сачували толике брзине, да би могли потиснути не три или четири, већ шест, девет врсти пешадше? Одговор 1е прост: не бе1аше смелости и духа за удар. Из тога се може да разуме, што коњица из нахтежих прилика може да изиђе као по-