Војин

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ 569 они разместиди, и кад не би копади траншаху. И тако, решење на1важни1ега питања, првога при свакоме ФортиФикадиЈонскоме постро1ењу, т. 1. опредељење правца ватрене линше, дежи већ у самоме размештају во1ске: ако ОФицир уме да нзбере место за низ, умеће заиста одредити и правац, у коме треба наснпати транше1у. Ако се он дуго мисли сад за ово, то ће просто бити с тога, што он гледа на та два предмета *) као на савршено разне ствари, ко1е сто1е на са свим разним начелима. Што 1е истинито за заклон низа, то 1е исто тако истинито и за заклон батерше: батершски старешина коГи уме дати на1згоднши правац лицу сво1е живе батерије, решио 1а главан задатак и грудобранске батерше. 1ош оста1е за тим да научн неколико практичких дата у смислу рачунања насипања и копања, размешта1а људи при раду, на1згодншега пресека (проФил), — а што све ни1е тешко. и на то треба слободнше гледати него што жреци тога искуства захтевату. Тако на нрилику, све мере наЈзгодншега пресека треба узимати врло и врло условно, 1ер да се грудобран до захтеване мере доведе, пре свега од више сто1и до времена. Те с тога Фроптован ОФицир и треба да гледа на идеални пресек као на оно што треба желети, ал што нше нигда неопходна ствар: ако има времена да се то изврши без умора људи — врло добро, нема ли —• н то нше зло, боље 1е ишта него ништа. И тако, упут ће дати по1ма о пресеку, онасипању и копању земље, о разређиваљу људи при послу; стро1 ће показати, каки нравац треба дати

* Правац ииза и иравац транше1е.