Војин

22 КРИТИЧКИ ПРЕГЛЕД НАПОЛЕОНОВОГ ПОХОДА ске; али утица1 Барклаја де Толи спасао је руску вохеку и није дао Наполеону да пожање победне лаворике још на првом кораку у Русију. Кад није могао да успе да разбије Русе у једанпут, задржао се у Вилни са гардом и још нешто остале војске скоро три недеље. Тако дуго задржавање на једном месту п нерадња Наполеона морала је ослабити енергију војске, која је била послата, да Русе гони. По томе дакле. немају право они, гато окривљују Наполеона, да је војску своју на иуту од Дрисе к Витепску изнурио јаким маршевима. Маритеви су ти били врло умерени. Но Француска војска била је изложена другим незгодама: путови су од кигае са свим искварени били, оскудица у рани узастопце је Французе пратила и врућина је веома велика била. То су дакле главни узроци, што је војска Наполеонова већ до Двине знатио ослабила била. Маршеви руске војске а особито друге били су млого већи, па опет Багратион није успео да се с Барклајем сједини ни преко Минска који је тада бко заузет само са шест хиљада људи предводнице из корпуса маргаала Давута; ни преко Мохилова, пред којим је био маршал само са једним делом своје вјске. На сву прилику Багратион би могао да се с Барклајем сједини, да је одма ишао на Минск или да је свом силом напао Маршала кад Салтановке. Али с тога што није имао поузданих извегатаја о непријатељу, Багратион није могао да ради енергично него се окренуо Смоленску. При одступању руске војске к Двини и Дњепру било је неколико бојева између загатитница, у којима су већином Руси побеђивади, а то с тога, гато су