Војин

23

земљиште познавали, а Фравцузи су радили онако вао на памет. Ови бојеви подржавајући дух и храброст руске војске обмањивали су Наполеона призраком одсудног судара. Што је даље продирал а Француска војска, тим јој је теже било снабдевати се нужним потребама, и тим су брже расли губитци. Немотрећи на велики број чиновника провијантске и комесарске управе, није било могуће никако уредити правилно снабдевање војске раном, обућом и оделом, и потоме Французи су трпели у свему највећу оскудицу а огромна слагалишта у Литви и Белорусији разграбили су њиови сопствени људи или су допала у руке руској војсци. Међутим док је Наполеонова војска продревши далеко у Русију приметно малаксавала, цар Александар подигао је био обитаоце обадве престолнице и околних још шестнајест губернија. Жртве што су гви сталежи руски на олтар отаџбини приносили, биле су огромне. Осим обичног броја новака било је које козака које других на 300.000 војника и добровољних прилога искупљено је на сго милијуна рубаља. Народни војници, где год су се с непријатељем сударали , борили су се храбро; али устројством и тактичким изображењем, нарочито су се одликовале Петроградске чете. По мнењу искусног н вештог ратника Багратиона и огранизатора руске војске Толетог ова народња војска није била у стању да се сама бори са регуларном, но вредила је само измешана са изученим војницима. У исто доба, кад је народ почео устајати и западна војска успела је да се сва искупи код Смоленска, и ако је Наполеон свакојако гледао, да то