Војин

52

НЕШТО 0 ГЕОГРАФИЈСКОМЕ СЕДОПУ

Истина било је вазда ведиких људи, који су имади савршенијвх погдеда на то војеваље, и који су као војвода Фолар мисдиди ,,рат је занат за незнадице, а наука за веште људе;" ади се зреди појмови тек подагано пресађиваше у душу и срде маси, — по речима професора Драгомирова. И што се брже ширида знања, све се брже развијаше и истински војнички појмови. Данас није више тајна и сваки војник верује Фодару е рат није занат, и његов се изрек само у тодико мења, у кодико ведимо рат је уметност*) узвишена и сдожена. Њено виспрено градиво (материја) тек мадени, веома мадени друштвени део може да обухвати. Између многобројних умних грана, које војно искуство обима, веома важно место запрема земљиште. Оно је она основа, на коју се свака војничка радња мора да пренесе. Нека је најваљаније каква војничка мисао израђена, не вреди ништа, ако се на земљишту не би умеда и могда да оствари. Прво дакде, што је у овоме погдеду потребно, то је најподробније познавање предеда и места на којима се може ратовати и у опште борити. Ади и ово познавање земљишта, према гдедишту, може раздичито да је. Ако се земљиште тако сматра, да му видимо у крупно тедесан скдоп његов (пданинске данце, отоке и т. д.), онда је то сматрање географско. Ако га подробније проматрамо, у свакоме ведикоме геограФијскоме окоду разгдедамо све појединости и видове јестанствене и

*) Сетимо се оне примедбе Лерове, што је у чланку »Бојни редови* на 187 стр. прошдогодиш. ДЈЈина.«