Војин

УЖИЧКОГД ОКРУГА

53

зештинске, онда је сматрање топографско. Војник сматра и с једнога и другога гдедишта, и у земљиш ни склоп умеће мисли војне; само с гледишта географско -војничкога сматра стратиг, с топографско -војничкога тактик. *) Ми би рекли да је за Зјвографско прематрање сразмерно најмање времена потребно. Топографско већ се много дуже протеже. Да се стратигијска важност земљишту каквоме каже, није довољно само видети, како се брегови вежу како воде састају, и како путови крсте у извесноме пределу већ ваља савршено познавати природни политични, етнограФијски и т. д. одношај између предела и људи које сигурно узимљемо у рачун и оних, што би могли у време ратно доћи с овим у додиру, — а што је веома променљиво, условно и разноврсно, и не може се сигурно у напред да одреди. Још је пипавији тај топограФско -тактишси посао. Сваки делић земље, свака лука, ливада, гај, брдо, вода, село... има неизмерна утицаја на судбину боја. А тај се утицај у толико мења 5 у колико има милијуни начина, којима се могу ти земљишни предмети да вежу у боју. А колико ли се та разноврсност уздиже и увећава, кад се уз те земљишне комбинанције размиле и разгмижу оне силне уметничке и уображајне комбинанције људске! ГеограФијски лик земљишта може се једном за свагда или бар за веома дуго време напред да

*) У Вијаловој »Соигз (1' агк е<; сГ ћ1з1о1ге нпШап-е* чинн нам се, да је ово тактичко поље мером: одређено 4 О сахата. Већ изван ове просторне границе свака војначка радња предази у област стратагијскога поља.