Војин

242

ОПЕТ 0 НЕШОЈ

Да се наша народња војска како ваља војнички изобрази треба да војничка знања у масу продру, а не само да их старешине притежавају; сваки поједини војник треба да је свестан свога позива и задатка, а не да му то све одозго долази. Да се ово постигне, треба најпре да имамо добре старешине; јер да ко кога учи, треба да је најпре он сам научен, те да п другога чему научити може. Кад способне старешипе добијемо онда ћемо и војаке моћи како ваља да изобразимо; знање ће прелазити с већега на мање па најпосље ће се и у маси распрострети. Али ту је баш онај чвор најчвршћп, који се неможе угодно раздрешити. То је камен о који се сви спотичемо. Како да добијемо што боље п што способније старешине за народњу војску, а да нас то што мање кошта? Наш поштовани друг Љ. Ивановић у поменутом чланку полаже као главни услов, да се ово постигне правило: „да се у свима школама учи гимнастика, борење и војни егзерцир." И даље. да се изда закон; „да нико државну службу неможе добити, који није барем годину дана служио у војсци стајаћој, било као војник ил као слушалац војничке школе." Ја нисам противан тој мисли, и с тога сам поглавито за прву изреку, да се оствари, јер ће колко толико отуда хасне бити; али држим, да се с тим једним средством неможе много постпгнути ево зашто: Ми знамо добро, да сви наши ђаци по свима школама пду у школу једино у тој мисли, да постану некада чиновници; а редко да ко мисли, да пошто школу сврши, одпочне други рад, а не да служи др-