Војин

ЗЕМАЉСКОЈ СНАГИ

243

жави. Па тако и бива. Сви готово што нашу велику школу сврше приме се државне службе; редак је случај да когод какву самосталну радњу одпочне. Томе су криве наше околности и наше материјално стање, а можда и наше изображавање. А шта отуд произлази? Као чиновници они су (бар млоги од њих) својом дужношћу и иоложајем од службе у народњој војсци ослобођени. Па и они, који се рачунају у народњој војсци, од када насташе само пролетња и јесења упражнења и логоровање, никако у војним пословима неучествују, јер им посао недозвољава да га по 5 или 10 дана напусте. Па може се рећи, да они у народну војску и неспадају. Дакле, какве хасне може имати народња војска од тих чиновника, који су у школама нека војничка знања поцрпелп, и који би се за кратко време, када би угодне зато околности биле, за врло добре сгарешине успособити могли, кад овако никако у њиховим војничким упражнењима неучествују? Никакве! Па и оно мало знања, што су у школама прибавили, због неупражњавања, поборавиће и тако народња војска неби осетила никакве користи од њих, с тога и мислим, да то једино средство није довољно. Друга би ствар са свим била, када би се положај свију чиновника тако удесио, да они могу учествовати у свима упражнењима народње војске, па ма када се она чинила. Онда би се ваљда њихов уплив осетити мого; пначе ништа. Па и онда кад би се празнично и недељно народња војска зшражњавала, као што је пређе било. зар би онда нешто више хасне од нешто војнички изученпх чпновника било, а овако нимало. Него тад