Војислав Ј. Илић : књижевна студија

Војислав Ј. Или. - 39

Где на земљи влада вечно премалеће И млађани живот разлива се свуд. Где спомени стоје од исконских дана, И мирисне шуме древнога Ливана.

Где поклоник седи у чаробној ноћиСмерно двори Бога и беседи с њим, Где молитва туми по чудној самоћи, И к небу се диже од измирне дим. И шум тихо струји од мртвога мора И тишина веје са прастарих гора.

То повлачење песника из данашњег света је потпуно, на свима линијама и у свима правцима. И први дани човечанства и Исток нису му довољни да сакрију његову. меланхолију. Он бежи у сва доба и у све земље, и његова поезија има више космополитског но и код једног ранијег и познијег српског песника. Поред источњачких песама Асфирова заповест, Колок, Данијел, Опсада Бенаре, Правоверни, Четири песме калифе Абу-ел-Рахмана, он има и старо-словенских, као Љељо, Лада, Свешковине Ладе, Словенски Кнез, Пасшпрка пи Љељо, Погода пи Симзерла, Северни вешар, Ларови неба. Има их и енглеских (Краљ Ризардо), француских (Варшоломејска ноћ, Последња ноћ у Тамплу), талијанских (Тасов опро· штај, Мраморнп убица, Алхимичар, Петшрарки), шпанских (Шпанска посла, Љубавна прича о дону Нунецу пи дона Клари), португалских (!јесник), пољских (Љубавна трка, Рпиз Рогопгае).

Али нарочито има много песама из класичнога света, због којих је Војислав Илић код нас у неколико сматран и за класичарског песника, човека који је у нас извео читав један мали ренесанс класицизма, тако да је један српски критичар, пре двадесет'година, могао казати о његовим песмама: „ту први пут осјећамо са нашега Парнаса свежи дах Јелинизма“. Од њега је остао цео један низ класичарских песама. Из јелинскога класицизма су његове песме и спевови: Нарцис, Бахус и Купидон, Питија, Периклова смрш, Аргонаути на Лемносу, Ланаја, Клеон