Војислав Ј. Илић : књижевна студија

Војислав Ј. Или. 41

За те класичарске песме, са стручне стране, оштро је примећено да су писане без познавања класичнога света и старине. Г. Лука Зима, у своме овећем чланку Ста_ринско шруње грчко и лашинско у песмама Војислава 7. Илића, указао је на његове материјалне грешке, на „доста ствара, што се тичу старинства грчкога и римскога, за које се може рећи, да би песник боље урадио, да их није мешао у своје песме, те их тим старинским труњем натрунио“. МИ у томе чланку, поред свих цепидлачења једнога професора класичке филологије, који није волео да се нестручни и непозвани усуђују на његово поље, и коме су ситније омашке изгледале као злочини против митологије и класичне историје, има и крулних и основаних замерака. Војислав Илић. није правио разлику но је стално мешао Феба, сунце, са Фебом, месецом; исто тако меша узима за једну исту личност Крона и Крониона (Кроновића), и смрт Исусову ставља за владе Августа, док је Исус распет за време Тиберија; Перикла назива автократором, што овај никада није био; „Нерејеве ћери на чистом“ небесном своду“ митологија ставља на дно мора; у његовим песмама Римљани носе јелински пеплон и хитон, а Јелини римску тогу. Нарочито је Зима прекоревао песника због онога што је он називао „митолошком бркаоницом“, што је мешао јелинске и римске богове, испреплетао обе митологије, ставио заједно Баха и Пана, Цереру и Купидона, Плутона и Јупитера, Ганимеда и Меркура, шта више мешао је и словенска божанства са грчким, и тако у једној истој песми напоредо стоји Бореј са Ладом и ЈЉељом

Прекори Луке Зима били су добрим делом основани, и Никола Вулић, који је, добро расположен према Војиславу Илићу, узео га у заштиту од Зиме, изјавио је: да не мисли узимати у одбрану Војислава од прекора да класичну старину није добро познавао, „јер га од тога прекора нико не може одбранити“. Извесно је да наш песник није класичну страну знао тако потпуно и научно, као други велики или модерни песници који су