Војислав Ј. Илић : књижевна студија

ВОЈИСЛАВ. Ј. Илић. – 45

осећањем лепоте, пластичке лепоте, он је умео да говори пробраним речима, са свечаном дикцијом, и тако његове песме остављају јак поетичан утисак.

Ранији српски песници, занешењаци у својим најличнијим осећањима и огрезли у патриотској реторици, старали су се да њихова поезија буде што страснија и родољу- | бивија, занемарајући њену спољашњу лепоту, која је била остављена будима надахнућа и случаја. Код најбољих од наших старијих песника форма је често таква да њоме данас не би смели писати ни слабији стихотворци; код Јакшића има реторике која није далеко од галиматијаса, а код Змаја има и вулгарности мотива и осећања, и језичких и метричких грешака које зачуђавају код песника његове вредности. Као и цела наша ранија књижевност, тако и поезија била је готово неписмена, или бар неисписана. Тек са. Војиславом Илићем наша поезија почиње бивати уређенија, умивенија, писменија и књижев-

нија, одговарајући тако новим потребама и укусу нашег _ друштва. Његови непосредни учитељи, Пушкин и Жуковски, били су естети и песници форме и чисте уметности, на супрот утилитарној поезији руској са краја ХУШ века, која је поезију стављала у службу морала и сводила на голо предикаторство. Више но и један од његових претходника он је обратио пажњу на облик, и у томе је успео и створио једну поезију, која се, не без разлога, дала поредити са парнасовском поезијом француском.

Било.би врло тешко наћи и казати материјалну формулу поезије Војислава Илића. Његова поезија има ту тајанствену магију речи која се на крају крајева не да _разлучивати и сводити у формуле, и њена нематеријална лепота осећа се а не казује. Али ипак има две стране

његове поезије које садрже велики део лепоте његових стихова: то су његове велике способности за описе и вештачко руковање стихом.

Он је не само најбољи но и први дескриптивни песник наш. Пре њега наша поезија тако рећи и није имала описа, јер наши песници су имали врло слабо развијено осећање

; 14