Војислав Ј. Илић : књижевна студија

- Војислав Ј. Илић. 4

Македонији до Солуна. Све те земље опевао је он доста општим изразима, без много локалне боје и јачина у сликању. Када је он, „син мрачних рудничких гора“, дошао пред Јеладу, на подножје Олимпа, било је очекивати да ће осетити и опевати сву ту земљу, коју је од детињства сневао и чију је носталгију без престанка имао. Он је дао неколико песама (Па мору Јегејском, На гробу војводе Дојчпна у Солуну, Подигни завесе шешке..., Нови гласови). где су описи сведени на најмању меру, и где су понајбољи описи као онај како „сладострасно бледа Дијана“ светли.

А мора небо п обале бајне

Разливају шапат и узвике тајне, .

То природа јужна, у вечери касне, - Шуми своје песме заношљпво страсне.

Војислав Илић био је велики декоратор, који је на све гледао као опис и све казивао као опис. Духовни живот његов био је куд и камо слабије развијен од естетскога, на све је он гледао као сликар, или тачније рећи као декоратор. Ма шта мислио, ма шта певао, ма са чиме | почињао, он се стално зауставља на опису, и'као код старога Доситеја што се свака басна закључује „наравоученијем“, као код Змаја духовитом поентом, као Јакшића лирском апострофом, тако се као њега све свршава описом. Опис заузима главно, почасно место у његовој песми, тако да изгледа да је цела песма писана да се што лепше и рељефније истакне један опис, да све што претходи у песми послужи као постоље за опис. Песма Пред Тројом као да је цела написана да се може завршити како сунце злати бакарне шлемове страшних „ахајских чета“. Прерађујући Халмова Камоенса у свога Џесника, он се није задовољио доста сувим диалозима немачког пес"ника, него је одмах у почетку додао један врло леп опис ·" заласка сунца и сутона кроз који одјекују вечерња звона. Пећина на Руднику, које није балада но цео један мали еп, не слика но песничка визија, сва је написана ради оне јаке слике, како у поноћном часу мртвачки спровод се лагано креће са рудничког виса по узаној стази, под