Војислав Ј. Илић : књижевна студија

50 Јован СКЕРЛИЋ.

а АЕ Бе ен а АЕ Е Б 35

· је написао, врло је карактеристична, и сав Војислав Илић је ту. Она показује шта и како би он опевао Косово, и У коликом ступњу његова поезија, епска као и лирска, у последњој линији сводила се на опис:

У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу н паде од сабље бритке, Сад мир мртвачки влада,

Ту данас варварин Черкез усамљен пољаном олуди И једнолику песму извија из снажних груди

Гонећи мршава стада. Пусто почива Тулбе, пи над њим орлови круже, А ветар пољаном душе и густе лелуја руже. Споменик прошлости бурне, столећа минулих давно, Осамљен сведочи тако за дело божански славно. Мир вам јуначки претци, што самрт примисте часно! Мир вам на пољу смрти, где месец трепери јасно,

И ноћ дубока влада.

Где данас варварин Черкез, усамљен пустињом блуди

И једнолику песму извија из снажних груди, Гонећи мршава стада.

Тајна успеха Војислава Илића, главна лепота његове посзије, то је лепота његова стиха, вештина његове версификације. Пре свега, он је рано ушао у оно што би се могло назвати песничким занатом, као син једнога доброг песника, а брат другога, који се већ оглелао.У својој песничкој кући, ковници стихова, он је врло. млад ушао у посао. МИ одмах чим је почео писати, он се показао да влада стихом, од првога корака показао се као мајстор, и то је одиста био случај рећи: ех ипоше !еопет, Док су прве песме младих песника обично несигурне и носе све трагове почетништва, дотле се први његови Стихови одликују већ израђеним стилом, и нечим новијим и оригиналнијим, што их је одмах издвајало од осталих које су се у то доба певане. Прва његова песма Тичица, преведена из руског песника Туманског, штампана је 1 октобра 1879 године у дечјем листу Голубу.. Њу је написао као седамнаестогодишњи младић, али ни