Војислав Ј. Илић : књижевна студија

Војислав Ј. Или. 6

који га је често подизао до висине добрих песника разви-

јених и старих књижевности.

М

У један мах, пре једно петнаест до двадесет година, у доба великог и општега одушевљења за поезију Војислава Илића, изгледало је да ће цела српска поезија отићи за њиме. Са његовом поезијом десило се оно што се често дешавало у нашој књижевности, где су подражавања великих и изразитијих песника играла велике улоге, и код наше расе, код које је способност за асимилацију необично јако развијена. Исто онако као што се око 1830 подражавало Лукијану Мушицком, око 1840 Сими Милутиновићу, око 1860 Змају, а око 1870 Ђури Јак-

шићу, исто тако око 1890 године без мало сви што су

код нас тада певали верно су се угледали на Војислава |

Илића. И то не само да су се угледали почетници и нета- ' лентовани стихотворци, који не могу да буду и нису у стању да пишу без угледања на кога, но и сви наши млађи песници од вредности, цело песничко поколење које је данас у добу између тридесет и четрдесет година. Милорад Митровић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Милета, Јакшић, Светозар Ћоровић, док је писао стихове. По изузетку, и код песника који су доцније, у најновије доба, почели писати, као на пример код Данице Марковић у Тренуцима, још се осећају утицаји Војислава Илића.

Но данас су дошле веће естетичке и интелектуалне :

ј-

~

потребе; они који читају песме данас више и друго: траже од песника, и утицај Војислава Илића не само да:

је ослабео но се у главноме и изгубио. Од песника који

су почели певати у његовом духу данас му нико није: остао веран. Милорад Митровић, још пре десет година, · окренуо се сасвим на политичку сатиру и пригодну песму; · Алекса Шантић је у своју поезију унео више елемента · народне поезије и у неку руку обновио нашу патриотску ·

поезију; Милета Јакшић је донео свежину непосредних утисака и реалистичко описивање природе и живота на