Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

АРТИЛЕРИЈА :

За време светског рата је прогрес ар· тилерије био велики. Број модела оруђа, њихов калибар, домет, тежина оруba и зрна, као WH њихова моћ на мети, расту до фантастичности. Број самих оруba OJ три до четири на батаљон, пред почетак светеког рата, попео се на 10 до 14. После рата скоро у свима државама оруђа су сваковрених модела. Ова, многобројност врста настала је ратним зашле-

њивањима, али, како она рђаво утиче на

снабдевање муницијом, то се све државе труде да их у границама финансијских могућности сведу на што мањи број и зато врше преоружања.

АРТИЛЕРИЈА СРПОКЕ ВОЈСКЕ

У устанку 1804 г., под Карађорђем, Срби су први топ употребили марта 1804 г., при нападу на Шабац. Карађорby је овај топ послао новосадски владика Јован Јовановић преко Димитрија. Пуљевића, трговца из Сремске Митровице. Прво је послао један топ, а онда, после недељу дана, и други, са топџијом Матом, који је 'управљао овим првим српским топовима. Топови су прво оправљени у Варадину, а тек онда. са Ђуладима. и каром, пребачени у Србију. Били су гвоздени и око метар дуги. Оба. ова топа употребљена су при опсади Београда. Колико је Карађорђе имао топова, осим ова, два, не зна се, али је познато да је, у октобру 1810 г., у борбама, око Лознипе, имао 13 топова. Ието тако имали су топове и војвода Стеван Синђелић и Хајдух-Вељко. По свој прилици Карађорђе је приликом освајања, туреких градова, заплењивао и топове, а, према подацима др. Алексе Ивића, проф. Универзитета, неки су топови од 1804—1813 г. ливени и у Београду и он је у бечком војном музеју нашао два топа, на којима стоји напис, немачки и ћирилицом, да су изливени у Београду 1812 г. „за владенија Георгија Петровиua I Врховног Вожда, Српеког Народа“.

OI IJ NJA INJ ie

АРТИЛЕРИЈА

Ови су топови од бронзе, један кал. 12,5 см. други кал. 7,8 ем. (први 151 ем., други 135 ем.).

И почетком другог устанка, 1815 г. Срби су имали топове. 1835 г. Кнез Милош је добио из Цариграда седам шестофунтовних топова, а исте године у Бечу је купљено 14 топова (8 шестофунтовних, 4 дванаестофунтовна и 2 трифунтовна). Затим су српски топови ливени у Тополивници у Крагујевцу. Први топ изливен је у Крагујевцу 1853 г. за владе кнеза Александра ~ Карађорђевића. » први мах изливена су 42 топа шеотофунтовна — глатка, 14 хаубица кал. 13: ом. (8 кратких и 6 дугачких), а касније: је 'изливено још 18 топова од 12 см. кал. и шест дугачких хаубица, кал. 16 см. 1860 изливено је још 24 брдске дугачке хаубице (12 см. кал.), дакле свега 104 топа.

1862 год. Србија је имала 104 топа (16 12-фунтовних топова, 66 6-фунтовних и 22 брдске хаубице). Ови топови били су од бронзе, глатки и спредпунећи се, а зрна су од ливеног гвожђа и округла (ако су пуна, звала су се ђулад, а шупља су се звала гранате). Упаљачи су били дрвени, уздуж пробушени, а шупљина је била испуњена | пресованим – црним барутом, који се запаљивао споља још у топовекој цеви. (Опаљивање топова вршило се фитиљем, кроз фаљу, | која је озго пробушена, или фрикционом цевчицом. (Од ових топова неки су употребљени и у рату 1876 г.).

1863 г. у наоружање су примљени жљебни — олучни ~ бронзани ~ топови спредпунећи се, систем Ла Хит, модел француских топова систем Ла Хит 858. И ови су топови рађени у крагујевачкој тополивници. Били су: 4фунтовни тешки пољски, 4-фунтовни лаки пољски и 4-фунтовни брдски а доцније и 12-фунтовни | олучни | бронзани, = 12-фунтовни бронзани олучни мерзери и 4-фунтовни

— 105 —