Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

·

АРТИЛЕРИЈА

бронзани олучни горски мерзери, који су ливени од бронзе (100 делова бакра и 11 делова калаја), цеви су биле жљебне, а пунили су се спреда. Зрна су била гранате са простим дуваровима са крилцима, за вођење у жљебовима, упаљачи су били метални, конкусиони · (фитиљ се запаљивао још пламеном барутног пуњења у цеви). Са топовима система Ла Хит Србија је водила ратове 1876-77-78

и 1885 г. Пред рат 1876 имала, је у стал-

ном кадру 8 пољских и 4 брдеке бате-

"рије а у народној војспи 18 лаких бри-

тадних (батерија.

Пред рат 1876 образовано је прво пет артилериских пукова (на сваку дивизију по један пук), сваки пук од 3 бате:рије, а батерија је имала 8 топова. Затим, свака пешадиска бригада | позива (било их је 18) имала је по једну лаку батерију, а за целу било је образовано 5 брдских батерија, по 6 топова на батерију. У току рата образоване су 6атерије од 6 топова, пошто се показало

“ да, су батерије од 8 топова сувише гло-

мазне. Образоване су још за четничку војну батерије наоружане горским мерзерима. Србија је у овом рату имала и једну Крупову 8 см. челичну батерију и два швајцарска бронзана острагана.

У рат 1877 Србија је ушла са 28 пољске тешке батерије, 7 брдеких и 1.12фунтовном батеријом, · поред неколико мањих батерија, које су после овог рата. гасвим избачене HB наоружања због гувише слабог дејства.

1885 г. Србија је у Француској поручила Де Банжове пољске и брдске топове кал. 80 см., којима је била наоружана и француска артилерија.

Фабрика. је, 1886 г., извршила. је испоруку. Српска артилерија је тада преоружана, са 45 пољеких и 7 брдских батерија (по 6 топова на батерију). Пољски Де Ђанжови топови добили су назив 88 мм. пољски топ м. 85. Састав пољских батерија био је: 6 топова, 8 кара и 1 лафет,

АРТИЛЕРИЈА

а брдских 6 топова, 8 лафета и 120 муниц. сандука. Ови топови остали су У наоружању српске артилерије до 1910 г. а у светском рату, 1914-18 г., играли су видну улогу при одбрани Београда и других положаја. 1916 г. пали су у руке непријатељу, при повлачењу српске војCRO. Ma да су Де Банжови топови били конструисани за црни барут, код њих је употребљен малодимни барут.

Поновно преоружање српске артилерије извршено је 1910 г. брзометним топовима од 75 мм. система Шнајдер, модел 1907. (Ови топови поручени су Шнајдеровој фабрици у Крезоу, Француска, 17 децембра 1906 г., а испорука је извршена до краја 1909 г.). Поручено је било 47 пољских батерија кал. 75: мм. и 9 брдских батерија кал. 70 мм. (Свака пољска батерија 4 брзометна топа, 12 кара, 3000 метака; брдека батерија: 4 топа и 100 сандука за муницију, сваки сандук 8 метака).

Накнадно је поручено још 16. цеви за пољске топове м. 907, како би се имали топови за пробе у Крагујевцу и Обилићеву. Код исте фабрике поручено је, 1910 г. још 40 пољских брзометних батерија. Пред рат 1912 г. Србија. је имала 90 пољсних брзометних батерија (4 топа, 8 кара) и 9 брдских брзометних батерија (од 4 топа), свега 390 топова. (Брзометни TOпови из друге поруџбине добили су назив: 75 мм. брзометни топови м. 907-А.

Српски опсадни топови и пољске хаубице. Са топовима које је Србија запленила у Нишу, 1877 г. и топовима порученим, 1897 г., у Шнајдеровој фабрици (16 топова од кал. 12. см. м. 1897, 22 хаубице петог калибра и модела и 6 мерзера кал. 15 CM. м. 1897, сви снстем Шнајдер—Кане), српска артилерија је 1904 т., имала. 12 Крупових острагана, од 8 см. 13 од 9 см., 4 од 12 см., 3 кратких, од 15 см. и 3 од 15 ем. обалских, затим 8 руских сетрагана. (10,66 см.), 16 Шнајдер—Кане,

— 106 —