Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

АРТИЛЕРИЈА

M. 1897 (12 ем.) 15 српских бронзаних (12 ем. — 12-фунтовних), 4 бронзана кратка спредњака (12 см.), 36 срп. мерзера-спредњака. (12 см.), 12 српских бронзаних острагана (15 см.) и 2 бронзана, париградска (15 см.) свега 138 оруђа. 1910 г. поручено је у Шнајдеровој фабрици у Крезоу још 40 хаубица (8 хауб. брзометних батерија од по 4 хаубице кал. 19 см 'и 2. хаубичне брзометне батерије са по 4 хаубице кал. 15 ем.).

У светском рату сав овај материјал је пропао, и евакуисано је за Француску: 24 брзометна и 4 Де Банжова пољска топа, 8 брдских топова разних модела и три заплењене хаубице (кал. 10 см.).

По реорганизацији српске војске, Франпуска је наоружала нашу артилерију са, 75 мм. пољским брзометним топовима м. 19 и м 97, 120 мм. и 155 мм. брзометним хаубицама, 120 мм. дугачким топовима, рововским оруђима 58 мм., Азен-хаусипама, пешадиским топевима 37 мм. игд.

АРТИЛЕРИЈА | КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ. Брдска гртилерија краљевине Југославије има у наоружању 65 мм: брдске топове м. 1906. 75 мм. брдеке топове ~м. 15 и 100 мм. брдске хаубице м. 1916. 65 мм. брдски топ м. 1906 набављени су на Крфу и француског су порекла, а друга два су Шкодиног система.

Пољска гртилерија: 75 мм. пољеки топ M. 12, 75 мм. пољски топ м. 97, 80 мм. пољски топ ом. 5/8, 100 мм. пољска хаубица м. 14, 105 мм. пољска хаубица. м. 98/09, 105 мм. пољска хаубица м. 16, 120 MM. пољска хаубица м. 1910, 150 мм. пољска хаубица м. 1910, 150 мм. пољска хаубица м. 1914, 155 мм. пољска хаубиша м. 1917, 105 мм. дугачки TOI M. 1915, 105 мм. дугачки топ м. 1913.

Рововска оруђа су углавном француска и аустриска 'и то су: 56 мм. и 240 мм. мерзери.

Противаеропланска артилерија: 88 мм. дротиваероплански брзометни топ м. 1914. (Детаљније о свима овим оруђима види

АРТИЛЕРИЈА

под: Брдска артилерија, пољска артилерија, рововска оруђа, хаубице и противаеропланска артилерија. — Исто тако о артилериском наоружању појединих зе маља види под именима тих земаља).

АРТИЛЕРИЈА НА МАРШУ в. Наступни марш, бочни марш и одетупни марш.

АРТИЛЕРИЈА НА ПРЕДСТРАЖИ je нераздвојни део сталне – предетраже. Њен је задатак „тучење предтерена испред главног положаја а делом и испред предстражарског“. Артилерија се не придаје маршевским предстражама. Распоред се врши дању.

АРТИЛЕРИЈА У БОРБИ. Артилерија, у борби има за задатак да силом свог моћног ватреног дејства помаже пешадију: у нападу да ломи све препоне, које сметају њеном напредовању, тј. непријатељеву живу снагу и његове организације, а у одбрани да јој омогући непоколебљиви и победоносни отпор. Ову своју општу улогу артилерија врши нагочитим посебним задацима: тучењем и уништагањем живе снаге, батерија, борних кола, блиндираних аутомобила, возова, балона, аероплана; затим, кидањем веза, рушењем организација, тучењем комуникација и разних прилаза, узнемиравањем непријатеља, гађањем зрнима са отровним и загушљивим гасовима, У циљу заслепљивања осматрачница и командних места, као и у циљу разних других неутралисања. 7

У нападу на непријатеља, који је раније посео положај, задатак је артилерије: Приликом подилажења: да, но дозволи да пешадија потпадне под непријатељску артилериску ватру а да она не буде у могућности да је узме у заштиту.

У уводној борби задатак је артилерије: потпомагање, заштита и праћење даљег покрета претходничке пешадије извиђање. |

Приликом припремног напада: под заштитом претходничког распореда или гатре појединих батерија, артилерија из

— 107 —