Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

АРТИЛЕРИЈА

главнине заузима своје положаје. Тежња, је стварање ватрене надмоћности. Циљ је у првом реду неутралисање непријатељске артилерије.

Приликом. јуриша: у припреми јуриша, артилерија дефинитивно завршава груписање ватре, развијајући максимум дејства. Делом ватре притискује позадину непријатељског положаја и саобраћај, спречавајући приступ резервама. Увек спремна за учешће у сузбијању непријатељског противнапада.

У случају успеха артилерија гони ватром непријатеља, не дозвољавајући му да се групише, а у случају неуспеха концентрше ватру на месту неуспеха и жртвује се за спас пешадије.

Гоњење врши ватром сва артилерија, а покретом прво пратећа артилерија, артилерија придата пешадији или пак она која је у њеној непосредној близини. Померање се врше по наређењу или по иницијативи.

У сусретној борби задатак је претходничке артилерије да потпомаже претходничку пешадију у брзом заузимању потребних тачака или да импресионира. непријатеља о озбиљности аклије паралишући његову активност. Положај заклоњен, развој на ширем фронту, по групама.

Прилином одбране задатак је артилорије заштита сопствене пешадије и ломљење нападачеве офанзивне способности. Отварање ватре се врши по наређењу трупног команданта и иницијативи потчињених старешина. За време подилажења нападачевог артилерија омета и отежава развој нападачу, тукући њего-

ву артилерију у развоју и друге важни“,

је циљеве. Са приближавањем напада“ чеве пешадије ватра се постепено појачава, кад она подиђе сасвим близу браниоцу, артилерија преноси ватру на њене резерве.

У противнападу (испаду) задатак је а. да, га припреми и потпомогне, концентришући ватру и развијајући максимум

АРТИЛЕРИЈА

дејства на изабраном правцу, а у повратном нападу спрема и обезбеђење напада. Део артилерије врши масовна # изненадна гађања на непријатеља који се још није на заузетом положају организовао, а други део спречава прилаз. непријатељског појачања, дејствујући на његове резерве.

Приликом отступања делови одређени за заштиту отступања дејствују до п0жртвовања, тукући најближе и најопасније циљеве. Делови одређени за прихват, по заузимању новог положаја, прихватају ватром отступајуће делове.

Распоред артилерије у борби мора да: буде такав да сваког момента може дејствовати максимумом своје ватрене моћи против нападнутих објеката или на теренске зоне, које треба бранити. Сем тога, треба да је готова да интервенише без одлагања и у свима борбеним фазама. Ова потреба налаже да се распоред артилерије изврши изоловано, чиме се проширује зона успешног дејства, умањују мртви углови, дели ризик и олакшава снабдевање и доцније померање. с

Начелно, артилерија треба да је сасређена у рукама најстаријег трупног команданта армије или дивизије, којом они управљају преко команданата артилерије. Различити узроци (велика ширина фронта, непрегледно земљиште итд.) могу захтевати да се извесни делови пољске или брдске артилерије стављају под команду појединих пешадиских команданата (колона или отсека). Њихсва улога према додељеној артилерији слична је улози команданта дивизије према његовој артилерији, а најстарији арт. командант у колони или на отееку прима улогу команданта артилерије. Ови одвојени делови артилерије ипак морају да одржавају непрекидну везу са својим органским командантом артилерије, како би он, по наређењу, могао да концентрише ватру и на друге циљеве. Трупни команданти наређују колико артилерије

— 108 —