Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

БАЛКАНСКО

па, све до Балкана. Од речних долина најзначајнија је река Млава, позната. под именом Стиг.

Балкански систем налази се на севевероисточном делу нашег Полуострва. Најважнија ije планина Балкан, чији главни гребен почиње од Вршке Чуке, као наставак источних српских планина, пружа се на ј. и. до Искареког пролома, одакле иде на исток до Црног мора. Дужина му износи 700 км. а ширина, 30 до 50 км. Главно планинско било образује вододелницу између Дунава и Марице, које је само на једном месту пробијено реком Искром. На северну страну Haслања, се планинска, маса, која идући ка, северу постепено прелази у низију, или благе повије. Ово благо погнуто земљиште назива се Бугарска Табла. Подесних прелаза, преко Балкана има око 30. на рочито са северне стране. По геолошком саставу и висини, орографеким и хидротрафеским особинама планина Балкан се може поделити на три дела:

а) Западни Балкан који почиње од Брmrko Чуке па до Искриног пролома; 6) Средњи или Централни Балкан од Искре до Демир Капије и в) Источни Балкан (Мали Балкан) од Демир Капије до Црног мора. Највећи су му врхови Миџор са висином од 2.186 (Западни Балкан). Фердинандов врх — Јумрукчал, висок 2.285 м. (Средњи Балкан) а на Источном Балкану, неколико врхова од којих један достиже висину од 1.182 метара.

Родопски систем испуњава централни и југоисточни део Балканског Полуострва. Од Балканског система је одвојен Софиском котлином и котлинама: Злепоље, Заплање, Нишким пољем и Велико Моравском долином. На југу се пружа до Егејског мора и Тесалијске равнице а на западу је одвојен од Динарскога и Арбанашко-грчкога · система котлинама. од којих су најважније: Кастурска, Преспанска, Пореч, Тетово и Косово, затим захватајући Копаоник, Галију и Јасетребац, Родопески се систем пружа преко

БАЛКАНСКО

Рудника и допире на север до Саве и Дунава. На њему се налази највиша планина, Полуострва Олимп (2.985 м.), Рило са врховима Мусалом (2.928 м.) и Чедиртепе (2.781 м.). Планине су старе и поглавито састављене од кристаластих шкриљаца. Родопском систему припадају ове планине у Бугарској: (Странџа Планина, Средња Гора, Роподе, Рило, Доспад, Даг, Пирин. У Маћедонији: а) Источно маћедонске планине: Осоговске планине- Пљачкавица, Влахиња, Малешке планине, Благуша, Беласица, Круша планина, Бешак и Халкидичке планине. (Висина планина од 1.200 — 1.4000 м.); 6) Западне маћедонске планине: Јакупица, Бабуна, Селечка планина, Мориховеско-Могленичке планине, Његушка пл., Баба, Неречко итд., које почињу од Скопске Црне Горе и пружају се меридијално на југ. На север од ових простиру се Српске планине Родопеког система: Скопска Црна Гора (Карадаг), Рујан, Патерница, Козјак, Лисац, Обрелус, Копаоник, Јастребац, Рудник итд.

Хидрографија: Ове реке на Балканском полуострву можемо поделити У три слива:

Западни или Јадранско-Јонски. слив је врло дугачак и узан са кратким и брзим рекама, које имају јако усечена корита. Вододелницу овог слива образују на истоку планине Динарског и Арбанашко-грчког пл. система. Најважније реке су: Неретва, Бојана, Дрим, Шкумба, Семен, ВБојуша, Арта и Аспропотамос. Североисточни или Црноморски слив је најдужи, а по ширини је мало ужи ол Беломорског. Вододелница · овог слива иде средином Полуострва cl правцем кретања. 3.-и. коју образују гребени“ Црномореских и Северо-арбанашких · планина. Најважније су реке: Сава и Дунав са њиховим притокама: Уном, Врбасом, Босном, Дрином, Колубаром, Моравом, Млавом, Тимоком, Ломом, Огостом, Иекром, Видом, Јантром и Комчијом.

— 170 —