Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

ЂАЛКАРАС

Јужни. или. Беломорски слив. Реке су му пуне муља и засипају своја ушћа. Долине су им широке, састављене, од котлина. Ушћа су им већином мочварна. и блатњава. Главне реке су: Марица, Места, Струма, Вардар, Бистрица и Саламбрија, Језера на Балканском Полуострву су релативно малог пространства и већином се налазе у западном делу Полуострва, у Албанији и Маћедонији. По њима је пловидба незнатна, изузев на Скадарском, где је мало живља. Рибе имају у већој количини: Скадарско, Блатно, Охридеко и Дојранско језеро. Највећа су: Скадарско Блато, Охридско, Преспанско, Остравско, 'Тахинско, Ајвасилско (Beшик језеро), Јениџе, Костурско, Дојранско, Плавско, Јањинско и друга мања.

Од долина су најзначајније: МоравскоВардарска, = Моравско-Маричка, ~ долина, Колубаре, Тимока, Подбалканска Котлина од Бургаса до Софије, долина Дрима, Шкумбе, Девола, итд.

Клима је тројака: степска, умереноконтинентална и средоземна. (Степска, влада, на крајњем североистоку у Дунавској равници и Добруџи, умерено-континентална источно од јадранске и северно до егејске вододелнице и средоземна у · приморју Јадранског и Јонског мора и у широј области Егејског мора.

БАЛНАРАС АЛЕКСАНДАР, енглески ђенерал, рођ. у Шкотској. Учествовао. у рату у Америци, а 1798 г. био је командант острва Џехеја, а потом Јамајке, и ту се одликовао суровошћу, приликом угушивања. једног урођеничког устанка.

БАЛОН (АЕРОСТАТ) је справа за, летење лакша од ваздуха а сачињен од 0мотача, елипсастог облика, који је снабдевен балонетом — компензатором, у унутрашњости или, споља, – амортизатором, а њихова је намена да омогуће балону да очува свој спољни облик. Запремина, балона је 1000 мз, а на задњој страни има пнеуматички додатак намењен за оријентисање балона и осигура-

БАЛОН

ње његове стабилности. Корпа за осматраче налази се испод балона. Балон може да се употреби и по ветру од 27 м. брзине у секунди, а нормално до брзине ветра од 18 м. у секунди. Историја: Италијански = физичар, ·језуит Франческо Лана Терзи, претеча је проналаска аеростата, пошто je ~ први дао идеју за справу која би летела помоћу балона, израђених од танких бакарних листова. Овај пројекат није могао да буде остварен, али идеја језуите Терзија, била је основ за стварање спра-

Монголфиеров балон из 1783 г.

ва за, летење које би биле лакше од ваздуха. 99 година касније физичар Гузмао подигао се у' ваздух пред двором : португалског краља на справи која је била лакша од ваздуха а дизала се IIOмоћу сагоревања неких материја. Први сферни балон конструисали су, 1788 Г, Французи Жозеф и Етијен, браћа Монголфие, који су успешно пустили У ваздух прво 5 јуна 1783 г. у Анону, затим 19 септембра, у Паризу. Они се“ због тога, сматрају проналазачима, балона. Први су се на балону подигли у ваздух, 21, новембра. 1783 г., Џилатр де Розије и маркиз Арландски. Они су успе-

— 171 —