Време, 03. 07. 1924., стр. 1

ЧЕТВРТАК, 3. ЈУЛА 1924

аиРЕктор КОСТА М. ЛУКОВИЋ УРЕаНИМГГВО И АДМИН ИСТРАЦИЈА: БАЈ1КАНСКА 5 — КРАЉА МИЛАНА 30 ТЕЛЕФОН Р Р. Д А К Ц ИЈ Е БРОЈ 20-45 ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦКЈЕ 20-68 ТЕЛЕГРАФСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

ГЈ011|ГЗГ!:!!!а V ^отовом

ЗЕОГРА.1 •> ГОИИНА IV. ■> БРОј 910

ПОјсДИНИ БРОЈ 1.— ДИНАР ИНОСТРАНСТВО 2 — ДИНАРА ПРЕТПЛАТА: НАША ЗЕМЉА 3 МкСЕЦА 90 ДИНАРА ИНОСТРАНСТВО 3 МЕСЕЦА 180 ДИНЛРА ОГЛАСИ СП 11РИМАЈУ 110 УТВРЂЕНОЈ ТАРИФН УЛАЗ САТЕРАЗИЈА КРАЉА МВЛА11А 20

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК 1К1 БНПјИЈ Ш№Ш Снваћ су се пронелн гласовн дз ]е реконстпукција владе нзвршена Избори би се итали вршитн 26. октсбра ЗбгреОачЕИ блокаши с:патра]у да ]е азборза влада г. Нашића вешнаозна

Цео јучерашњи дан протекао је у ишчекиваљу извештаја са Б.теда. Никаквпх нарочитих догађаја није би.то шт у влади ки у Скупштини. Због седша^е секције Админнстративног Одбора. која се држи данас. искутшло се неколнко посланика у Скут1шп1нп. У де.мократско.м клубу било лало жив .1 >е него обично, јер се данас држи седница глгвног одбора, па се пску_пило у клубу и неколпко посланика, којп су заинтересовани радо.м тога одбора. Опште је уверсње, и у владпшгм и у опозицпоним круговима, да се полЈтичка оитуација знатно разбистрила и дозрела за коначко решаваље п налажење излава пз садашњих прилика. Ова непзвесност нв сме се дуже подржавати, говорп се и код радикала и код опозЈвдије. Радикали су исказпвали чврсто \Ђерење да Не г. Пашнћ добигп изборнп мандат, а и опозииија се по.МЈфила с таквим решење.м. У опозиц>тјп се верује да ће такво решење пастп пре или доцнпје, па онда је бол>е што пре. Гласовв о азборвон иаидату У току Ј*учерашњег дана влада није добила шлсакве зваш!чне извештаје о успеху г. ПашиНеве мтклје на Бледу. Само је председнпштву владе стигао извештај да ће се г. Пашпћ задржати на Бледу још неколико дана. Међутпм у вече ттронели су се гласови да је Крал> већ потписао \-каз о реконструисачом кабпнету, којјг би имао да извршп изборе. Према тој верзпјп, коју нис.мо могли до касно у ноћ проверити, из владе би испало пет личноспп г. г. генерал Петар Пешић, Вел>а Вукићевић, Драг. Којић,. Вој. Јањић п Милан Симоновић; од новпх личности које улазе у владу з& се само за г. г. Андру Станића и Божу Макспмовпћа. Међу личностима самосталних де.мократа неће се извршити шткакве измене. Тај би кабпкет имао да пзвршп и изборе, само се то не би одмах објављивало. Како се жели да се пзбори врше 26. октобра. то би се указ о распуштању Скупштине и распт<с>- новпх пзбора потписао и објавио тек 26. ју^а, јер од потписа и објаве указа до дана избора може протећп најсттше три месеца. План за овакво решење крпзе створен је у влади још пре одласка г. Пгшића на Блед само је предвпђена измена министара Вера г. Јањића, Шума и Руда, г. Којића, Аграрне Реформе, г. Спмоновнћа. а остављене су г. Пашићу слободне руке да нзврши н ширу реконструкцију, ако се за то покаже потреба.^Ту ш-иру реконструкцију тражио је и ргдикални клуб, и г. Пашпћ је на време обавештен тачно о жељама кл>ба. По же.ЂИ клуба пз владе би нмао да испадие и г. Вел>а Вукићевић. Зато а«ноћне вестп о извршеној реконструкцији нпсу без основа : ако нису само преране. Др. Мачек рефернше о Радићевош бављењу у !оскзи Загреб, 2. јула. — На данашњој седници загребачке организације X. Р. С. С. оеферисао је др. Мачек о Радићевом 5авл>ењу у Москви и изјавио је да председништво стрзнке веН десет дана није добило од РадиНа апсолутно никаквих вести. (Време). Блекнши 0 БЛВЉЕЊУ Г. ПНШНЋН ИН БЈ1ЕДУ Загреб, 2. јула. — Данашњи Хрват лише о бавл>ењу г. Пашића на Бледу и оптужно.м материјалу који је влада прикупила против Радића и другова. Хрват зптужује г. г. ПрибићевиНа и др. Вилдера да су онн иницијаУори ових нових оптужби против РадиНа и његових другова вели да Не све оптужбе. ако до њих дође, служитн само као сигнал за непомирл>иву изборну борбу. Говорећи о Пашићевом боравку на Бледу Хрвит верује да Не г. Пашнћ добити изборни мандат и вели: »Двомесечна криза доказала је да Паши|1ева политичка линија на Лвору по-

беђује, и кад л>уди режи.ма пријем Пашићев на Бледу т>маче као знак учвршћивања Пашићевог положаја на Двору, сигурно се не варају. (Време). Преговорн са Италшош Друга поткомисија за израду конзуларне конвшције одржаће сутра своју редовн\' сехшшу. На седгаши ће се продужити дискуа?ја о појединпм тачкама пројекта конзуларне конвениије. На овој седнпци расправ.Ђаће се н о питању трговачких дугова.

Иаше учешће на Шгђусавезннчко! Конференцијн Јуче је наша ВЈаза примиЈа зваиичпи позив за учешће на Међусавезничкој Конференцији, која је заказана за 16. јуЈП у Лондону.

СВЕСЛОВЕНСКИ КОНГРЕС У ПАРИЗУ 1927. ИЛИ 1928. !уче је у Паризу одржза скуп свесловенског кошитетз Присуствовао је и наш пријатељ, г. Оман Париз, 2. јула — Комктет свесловенски одржао је данас заједно са пријате.Ђ1гма слзвенск!1х народа француске пр!гпадшхиг велики скуп. У ко.митет> г се налазп око стот!гн\- јавшгх радника из наше земље, Чехослозанке, Русије, Бугарске и Гаољске. Међу потписницима декларације налазгг се око двадесет из наше земл>е, који сада жпве у Паризу. Између осталнх г. г. М. Аидрић, г-ца Ввљковић, др. Бан, Младен Јовановић, пијакиста, Паја Јова«ов1гН, СЈБткар, А. Арнаутовић, професор, Јовзн Пантелпћ, новинар, Риста Шантић, др. Жгеч, др. ИЈкер, Шрегер п Мпша Цукић. Од Бугара г. г. Стојилоз, шеф пресбироа, Бауров и Јанков, поред осталЈгх. Од Руса кнез Павле Долгоруков, потпредседнпк централног ко.читета констит>алне демократске странке и б!гвши члаи Думе п г. г. М. Федоров, бивши мјгнпстар, Катанов, бпвши министар, Ал. Куприн, Мерешковскп, Влад. Б>-рцев, Јован Б>-њин, Сертје Смирнов, бгеши минпстар и други. Од Чехословака г. г. Јелинек, Лукач, Небескн — свп књпжевгааЈИ, Хупка, сликар, РашЈШ, адвокат и друш. Од Пољака г. г. Ремо и Залевсклг, књижевницп, поред осталих*. Од Француза прпсуствовао је п наш велнки пр<1Јате .Ђ, г. О.ман. Наглашена је идеја солидарнослг словенских народа и констатозано је, једнзгм низом догађаја којп су се десили, да за слсвенскн свет свнће ново доба. Зато је потребно установити јавнп програ.м, по ко.ме би се почело радиттг за пријате .ЂСку солидарност и узајамно зближење свих стовенскнх народа. Одлучено је да се словенскп конгрес одржн што пре и то у Парнзу. Изгледа да Не се одредити 1927. или 1928. година за конгрес.

Зов нвцидент нзгаеђу Ругауннје и Бугарске Нов упад бугарских комитских чета У Добруџу Букурешт, 2. Јул:. — Букурешки јистови јављају, \а су ]уче зве бугарске чете извршиЈе у/гад у румунску територију, у Лобруџи. Бугарске чете су се сукоби.1е са румунским пограничним стражама, и посЈе луже борбе мор ие су се повуНи на бугарску територију. Са румунске стране има некоЈИКо рањеннх. ОстаЈе по)е,1Иности о овом новом упа*у бугарских комита у Добруџу иису познате. Румунска штампа оштро напаха бугарску ВЈазу, и тражи од румунске вЈаде енергично држање према СофиЈи. (Време).

ПРЕЛ КОНФЕРЕНЦИЈОЧ У ЛОНЈОНУ ЕШШКО-ФРИИЦУСКИ СПОРНЗУМ Поновни пораз Макдоналдове владе у парламенту Лондон- 2. јула. — Британска влада, пре него што пошље инструкције своји.м представннцима на Конференцији Амбасадора, сачекаНе резултате пажљивог испитивања које врше експерти по немачко.м одговору Савезницима а која се тичу питања војне контроле. У Великој Британији сви сматрају да су мере које треба предузети за разоружање Немачке од животне важности и да разоружање Немачке мора бити извршено не само тако да задовољи јавно мишљење, него тако да отклони страх и сумњу и других држава. Тако се за утисак немачке ноте на енглеску штамгту не може рећи да није неповољан. Ипак поједине тачке те ноте не могу избећи критику. Тајмс изјављује да-нота означава несумњиво велики налредак у погледу узајамних односа и са задовол>ство.м призна је да је најзад дато одобрење за другу генералну инспекцију међусавезничке војне комисије. ФРАНЦУСКА ВЛАЛА СЕ ПРИПРЕМА ЗА КОНФЕРЕНЦИЈУ Париз, 1. јула. — Под председништвом г. Ерио-а министри су одржали претходан састанак ради изучавања техничке стране оних питања на Лондонској Конференцији, која су у вези са применом Довесовог плана. Том су претходном састанку присуствовали Барту и Перети Дела Рока. УТИСАК НЕМАЧКЕ НОТЕ У ПАРИЗУ Берлин, 2. јула. — Пре.ма вестима из Париза упућеним Форверцу немачки одговор начинио је у Паризу добар утисак и тумачен је као знак искрене тежње берлинске владе да прихвати Ериова настојања на ново.м путу ка споразуму. Лржавни канцелар Маркс истакао је у једном интервју-у штампи готовост Немачке да својим постуттци.ма докаже добру вољу и да су већ учињена два таква доказа с њене стране: 1) безусловним прихватање.м Довесовог предлога и 2) безусловним пристанко.м на војничку контролу коју захтева Савет Амбасадора. ПОТПУН СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ЕНГЛЕСКЕ И ФРАНЦУСКЕ Париз, 1. јула. — Јављају из Лондона: маље пзглеЈп могуће, да ће немачки предлог, који тражи завршетак генератне инспекције за 30. септембар и почетт,1°ГТ е Прегледа ' бити пртмен. Брлтанска Је влам чнш.мња ла по овом питању у коие « Ве.тика ђританиЈа и Француска потт-но сложне не може битгг никаквог неспоразума. ЂЕНЕРАЛ ВАЛШ ЗАМЕЊУЈЕ ЂЕНЕРАЛА НОЛЕА Париз, 1. јула. — Звамгчно се јавл>а да ће ђенерал Валш заменути ђенерала Нолеа у председништву контролне комисије. Ђенерал Сарај. бивши врховни командант савезничких армија на Истоку, позват је на дужност. ГОРЊИ ЛОМ ПРОТИВ МАКЛОНАЛЈА Париз, 1. јула. — Јављају из Лондона да је Горњи Дом одбио одлуку Доњег До.ма, којом се одобравају предузбте мере и трошкови појединих министарстава учињени за вре.че рата. Ово је први пут да Горњи Дом одбија одлуке Доњег Дома од како је радничка странка на влади. У Доњеа До.му Остен Чемберлен затражио је да влада после јучерањег пораза поднесе оставку. Смауден је одговорио да влада у принцнпу пристаје да се предлог конзервативаца унесе у буџет. али под условом да му се доцније може садржина изменити. Борбе у Мароку Париз, 2. јула (Ра^иограм). — Премз вестима из Мадрида, звашгчно је саопштено да је шпанска колона која се налазчла опсађена у Тази ослобођена од трупа које су јој послате у помоћ. У борби која је вођена Шпањолци су имали 30 мртвих. Оггуација у пределу Тетуана још је критична. (Време) Чови председннци парлапентарчнх кошнсија у ФравцускоЈ Париз, 2. јула (Ра^иограм). — Све скупштинске • гмисије изабрале су данас своје председнике. Међу изабранима налази се н бивши министар војни у Поенкареовом кабинету, Мажино, који постајв председник војне комисије. За председника комисије за Спољне Послове изабран је Франклен Бујон. (Времс)

САВЕТОВАЊА МАЛЕ АНТАНТЕ

Коифергкцнја Мале Ннтанте Нрзгу У Ппаг; ће битн дефкшааа полетеко Шале Нвтапте одеосно најважввјмх прзблеша ва дневнош ргду

Као што ]е Време н раније јавило, вла де Чехословачке, Румуније и наше Кра.Ђевнне споразумеле су се да се пдући периодпчаи састанак или конференција Ма ле Антаите одржи у Прагу 11. овог месеца. Полјшгчки програм конфергнцпје још није дефинлтивно утврђен, алп владе Ма ле Антанте већ су се у главном споразумвле о наЈЈважнијим питал>пма, која ће бита диск>тована. Може се већ у напред закључити да ће одлуке ове конференциЈе бнтп врло значајне по будућност и улогу Мале Антанте Најважнија тггања, која ће бпти предмет ДЈЈСкуси }а, јесу пптања интерних односа међу члановима Мале Антанте, држање Мале Анташе према Русији, као и односи чланова Мале Антанте пргма велпким савезннчким силама. ИНТЕРНИ ОДНОСИ У МАЛОЈ АНТАНТИ Што <е тиче интерннх односа у Малој Антанти, познато је и широј јавности џ су између Румуније са једне сгране п Чехословачке х нлше Кра .Ђез1тне са друге. пскрсле у последи>е време извесна разискрста у последње време извесна размЈгмоилажења у мишљењЈГма. То се најбаЂе дало осетити у ттогледу држања Мале Антанте према Бугарској и Русијп. Румунија је и сувише ангажсдаана у шггању Бесарабије, а да не бп сва остала гагтања подредала својпм односпма према Совјетима, и тражпла начин да осигура својв источне грашгце. То ће шгтање б;гти предмет најпажљивЈгјег проучавања на конференцији у Прагу. ЧлановЈГ Ма.те Антанте су свесни коликр је значајно за будућност н счаг>' Мале Антанте ако међу њешгм члановима буде владала потттта хармотгја. ОДНОСИ ПРЕМА СОВЈЕЈИМА У поглвду односа према Совјетима, на прошлој конференцнји Мале Антанте у Беогрзду, усвојено је глодиште да сваки члан Мале Антанте заузме према Совјетплча онакво држање какво му дтстују ЈБегови нарочити н.нтересп. Међут;»м, такво гледшите показало је да Мала Антан та губЈГ од свог значаја у односу према осталим политнчкизт групашгјама у свету. Зато је гтптаље односа према Руагјн уврштвно у проградт конференције у Пра гу, јг оно ће бити једно од најважнијих тачака конференције. ОДНОСИ ПРЕМА ВЕЛИКИМ САВЕЗНИЧКИМ СИЛАМА Односи према великим савезничким аглама, такође, ће бити детаљно проученп. Нарочито Не 6 јгги узето у претрес држање, које Не чланови Мале Антанте заузети на међународној конференцији у Лондону. Уређење односа »гамеђу Савезш»ка п Намачке а нарочгпо скидање са дневног реда репарацноног пптања п међуса везничких д>това непосредно интересује н чланове Мале Антанте. О овом питању, може се слободно рећи, да вледа потп>-на сагласност у Малој Антанттг. Ч.ђнови Мале Антанте су сложни у то.ме да државе које скосе одговорност за светски рат. морају платитп ратн>' одштету, п да је неопходно потребно предузетп мере које Не гарантоватп мир и данашњи поредак у Еврошг. Од осталих питања, на конференцији Не б1гти дефннисана политпка Мале Антанте гтрема Мађарској, Аустријн и Бугарској, као п шгтање односа Мале Антанте пре.ма- По.ђској. ОДЛАЗАК НАШИХ ДЕЛЕГАТА На овој конференшгји, нашу државу Не заст\пати г. Нинчпћ, Минпстар Спољнпх Постова. Са г. Нинчићем отп>товаће у Праг, његов шеф кабинета г. Светозар Рашић шеф Одељења за Штампу г. ИвковпН. Г. ЊгнчјгН путује у Праг 10. ов. месеца. Г. Пштта ГаврпловнН, помоНник Мннистра Спољнјгх Послова отпутоваНе у Праг у јц > Н 1 г понедеоник 7. ов. месеца. ПРОГРАМ РАДА КОНФЕРЕНЦИЈЕ Претходна конференција Мале Антанте отвориће се, под председништвом г. Бенеша, у чехословачком Министарству Спољннх Послова 11. јула, у 4 часа после подне. На том састанку, дефиннтивно Не се утврднти полптички профа.м конференције. 12. јула, пре подне, одржаће се прва редовна свдница. 13. јула бЈ »Не посета г. МасарЈвсу и ручак код г. Масарика у част делегата. 14. јула, пре подне, завршна конференција. Делегати Не напустнти Праг 15. јула. ОДЛАЗАК Г. НИНЧИЋА У ПАРИЗ Што се тиче одласка г. Нинчића, посте конференцпје, у Парпз, о томе се у нашњм званичним кругов',гма још ништа позитивно не зна, алн, није пск .Ђ >чено да г. Нинчић отттут>'је у Пајхс, вде би ш$о да се састане са г. Ерпам. ПРЕДСТАВНИК РУМУНИЈЕ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ Букурешт, 1. јула. — На Конференцији Мале Антанте Румунију Не представљати мЈшистар Спољних Послова Дука а на Међусавезничкој Конференцпји у Лондону пуномоћни министар Румуније Титулеско. |&ађарше_фившг!е Говор мађарског мннистра финансија Будимпешта, 1. јула1 — Генерална дебата о привремекг.м дванаестинама завршена је. МЈТнистар Фикансија барон Корањ:г одржао је том пршисом јвдан велшог говор у којем је изложпо свој фЈгнансијски програм који у шттању обнове предвтгђа законске мере. Да би се економска алуација државе побољшала, ггзјавио је министар, закључили смо са готово свјгм суседним држава.ма извесне конвенције. Сем тога смо закључиљт и угозоре за уређење јавких дугова, а тако исто и за остатак кредита и уређење дугова које смо закључили пре рата са Француском и Енглеском. Поред овога закључили смо >товоре односно кред!гга јг са Чехосповачком и Италијсгл. Преговор1г са Румугагјом и Краљевинс*' Срба, Хрвата и Словенаца на.тазе се сада у току. Најглавнија тачка фикпнагјског програ.ма састојтг се у зајму у иностранству Угтис зајма почиње дакас у Лондону. Италија је ушгсала 170 милиона лтгра: ШзаЈ "царска 30 мЈглиона франака; Холандгтја 5 мнтиона форината; Шведска 3.78 мил. круна; АмерЈтка 7 јг по мил. долара. Мацарска ће с> г деловати у упису наЈ "више са 12 јг по милЈгона златних кр>*на, Условјг су зајма стедећтг: емиа^ошг курс од прилике 88 од сто са 7 и по од сто Јгктереса. Да је зајам закључен још ттре шест месешг, имао 6 јг аггурно више дејства, аиг Мађарска треба да је данас ипак задовољна јер је успех предлога за фпнанагјско побољшање потп>но оаггуран. На крају је мпшгстар изразпо своју захвалност бЈгвше.м мтгшгстру ФтгнансЈГја Телекиу на труду окс припре.чања тога зајма. Гозор М1гнпстра Финанснја начиш1о је у Скупштини добат утпсак. Орофесор Бугле о шзњиваша Париз, 2. Ју .та. — Професор Буг.те, говореКн о конгресу Лиге Друштва Народа V Лиону, чнше у Евр-у: ..Непотребно је дражпти чањнне. Није реч о томе да се ућуткају чан >1ше, негс ва.1>а да се прилагоде потреба.ча. Конгре< је бпо добро надахнут када је мак,ина.чз наговестио могуНност да добнју захтева не гарантнје а да се ипак ново станл Ев ропе не меша, јер б» се могла поновши експлозија. [едвбца Друштза Варода Лион, 2. ју.та. — Пленарна седница Лнге Друштва Народа прЈгмила је рвзолуцију којом се пзражава задовољство са извештајем стручњака. Немачки делегат фаф Бернсдорф тврдио је да је Немачка већ разоружана. На предлог Јапана, скуттштина је изгласала резолуцију о правичном поступаЈђу према странцЈгма; амернчкн делега\ се уздржао од гласања. Питање Бнлне скинуто је с дневног реда КомЈгсија за мањине раслравља:« је о I начштима како вал.а постлпапг пред Друштво.м кад је у питању заштита мањина н вратнла је предлог сталној комисиј! да она проучи нзмене водећи рачуна о пр* иедбзма предстглника националних већи на.