Време, 03. 07. 1924., стр. 2

втрана 2

Четвртак, 3. јула 192/

ДјјјК! Ресторан „Клернџ* 21, Концерт чланова Опере ,Руска Семија": (Дворска 11) 22 и по, Концерт у корнст руске сирочади. Читаоннца Аеро-Клуба: (Милоша Великог 17) Отворена је сваког дана од 16 до 20 часова. Париз: 17, »Ватрени жнг на рамену" Кола_рац: 16, ,Гроф Матнја Сандорф" Каснна: 16 и по, Тајанствени бодеж (трећа епоха) Витаскоп: 17, .Пигмалион" Опера: 17, .Црвена рукавица" Дежурне апотеке: лр. Л. Панић. Кра.га Петра 77; Викторовић, Теразије 28; Јанковић, угао Сарајевске и Неаањине улпце; Нвколлћ. Битол.ска 2; др. Ђзја, Шумадијска 27.

Нде ли змо к нш Свакодневно извештајн са њујоршке берзе говоре о већим или мањим куповинама з.тата. Последња партија злата, купљена у Лондону за рачун Америке, достиже четири милиона фуната стерлинга. Ових дана злато пада у вредности и разумљива је ова ужурбаност коју Америка показује у куповини злата. Сваке не^еље од целокупне производње члата што дође у Лондон на пијацу Америка узима две трећине или веНу половину. Као најјачи нндивидуалн!! поседник злата, А.мерика не да да оно пада у вредности. Разлог пздању лежи у томе што га Европа не тражи за валутне циљеве. У колико Европа узима злато, оно служи за накит и за другу, само не валутну употребу. Према званичним подацима минисгар:тво финанснја Сједињених Држава, према изјавама подсекретара у том министарству, излази да ће Америка у току 1924 увести злата за 400 милиона долара, као што је толико увезла и 1923. 0волико притицање злата у Америку учиниће сигурно то да интересна стопа у Америци падне још ниже. То ће дати подстрека зајмљењу. Експанзија кредита је неминовна. Новчанични оптицај емисионе банке је препокривен златом два и гри пута, а законско је златно покриће четрдесет од сто за издате новчанице. Емисиона банка држи се чврсто политике одржавања цена на данашњем нивоу, који је према индексу цена 60 од сто изнад предратнога. Злато је пало за око 40 од сто од своје предратне вредности. Значи да је златни долар пао јаче од злата. Другим речима, Америка може да одржа-| ва цену злата, али то она постиже уз жртвв које се виде у појефтињавању златнога долара. У тежњи да одржи вредност злата на свету, Америка иде у су -Ј срет риску да вредност злата код куће падне, као што је то данас случај. На други начин речено, Америка се налази иред скакањем цена. И тај скок долази услед великога притицања злата. Ако се погледа на кретање курсева на берзама у Европи и у Америци видеће се да амерички долар пада. Јуче је био у Цириху 501 и три четвртине. Пре само месец дана Енглеска је послала 17 и по милиона фунагга за отплату и интерес дуга у Америци. У пркос томе златни долар је у паду. Америка је пуна расположивога иовца 1 капитала који не може у земљи пла-

сирати. С друге стране она данас располаже огромним банкарским средствима. Емисиона банка има скоро три милијарде и четврт долара у злату као подлогу. У току две године банке чланови резервног аЈстема повукли су преко две милијарде долара кредита изнад суме које су на почетку тог периода од две године имале. За исто време улози на штедњу код поменутих банака порасли су за једну и по милијарду долара. Почев од средине априла ове године кредити се мање траже у Сједињеним Државама, зајмови се не чине у тој мери, за трговачке послове, у којој би се могли чинити, с обзиром на средства п на могућности. Последица тога је да новац пада, брже него што тражња новца опада. Америка уноси дневно око 1 милион долара злата и новац мора да пада, интересна стопа је све нижа. Иностранство сада зајми више у Америци, пошто ниска интересна стопа конвенира. При свем том Америка се не интересује у већој мери за инвестиције иа страни Стручњаци држе да иностранство неће моћи да вуче много из Америке и између осталога за то наводе да улагачи у папире нерадо инвестирију новац у папире услед зисоке доходарине. Стога се радије и скоро јелино за сада инвестира у папире, који су ослобођени пореза. Постоји и други разлог за релативно никакво интересовање Америке за инвестиције на страни. Америчка публика се врло споро учи тим инвестицијама. Најбоље се то види из уписивања појединих међународних зајмова, гдв Америка узима учешће несразмерно мало према ономе, које би могла. Енглеска, која не располаже толиким капиталима као Америка, у којој је новац скупљи него у Америци, инвестира и лакше и више од Амернке. На овом месту ми смо изнели у своје време закључене зајмове страних држава на лондонској пијацн. До данас од почетка године Лондон је емитовао страних зајмова за преко сто милиона фуната. За Европу, па и за земл>е с других континената, изузев Америке, много је лакше потражити и наћи потребни новзц и капитал на пијаци у Лондону, него лп на пијаци у Америци. Према средствима јача од Енглеске, Америка нема потребне предуслове да постане оно, што би врло лако могла бнти — банкар^ н финансијер света. Амерички банкаЈЛ! у»свакој прнлици истичу огромна нагомилана банкарска средства Америке, која се не искоришћују. У коминикеу саветодавног одбора- њихове емисионе банке, који смо у своје време до-' нели, подвучена је та околност. Искусни банкари изразили су мишл>ење да се прилике у Америци не мог>' побољшати, ако она не узме учешћа у по.магању Европе да дође до злата, до златнога Еажења. У новијо вре.ме једино је Швајцарска користила се тим средствима Америке. Чехословачка је уписала остатак зајма, који је утврђен још 1922. године. То су били зајмови, који су закључивани више из валутних потреба, него ли из потребе за капнталима. Они су, међутим, незнатни, а не значе почетак неког Ееликога закључивања зајмова у Америци. Разне мисије еврдпскнх лржава кренуле су у Америку на први глас о том наговештеном преокрету у држању Америке. Оне су почеле живо да раде, али је до преокрета још увек далеко. Доларн још! нису потекли у Европу! Иде ли злато к нама у облику долара,! хоће ли злато пасти у вредности и тако 1 доћи к нама, или ћемо уз већу или мању помоћ Хмерике морати да се ми подижемо, с мање или више тешкоћа, до њега — то су питања, која су стављена на дневни ред. Наша удаљеност од злата је

прилична и стога овим проблемима више занима Енглеска, чнја је фунта злату ближа, и ако је према злату изгубила преко шест од сто од вредности у току 1923. Прецизни одговор није се још нико усудао дати. Стручњаци из једне групе тврде да нема напретка, да нема консолидовања без везивања валута за злато. Али су исто тако стручњаци тврдили у 1914, да <светски рат не може трајати ни четири месеца, зато што га није могуће финансирати, а он је трајао толико година! Једно је извесно, при свем том: цене у Амернци мораће скакати, све док она буде уносила по милион долара злата дневно. Друго је питање шта ће се са америчким ценама десити ако започне одлив злата у већој мерн из Амер1гке.|

ДНЕЗНИК . 3. јули 1924 год. ВРЕМЕ Иззоштај Опсероаторије на Врачзру од 2. јула 1924. год 7 часова пре подне Београд: Барометар 75"; темпер&тура 20.1; максим.ум 30.4: мипнмј-м 18.4; ветар тншнна; облачност четпрн четвртпне; релатлвна влажност 100 од сто; Сарајево: Бар. 759; Темп. 18. Мостар: Бар. 759; Темп. 22. Загреб: Бар. 760; Темп. 18. Црквеница: Бар. 760; Темп. 19. Праг: Бар. 7*60: Темп. 15. Беч: Бар. 760; Темп. 16. Пешта: Бар. 757; Темп. 19. Берлин: Бар. 760; Темп. 15. Хамбург: Бар. 760; Темп. 16. 2 часа по подне Бсоград: Барометар 756; температура 22.3; макспмум 26.0; ветар заплд 2; облачдост трц четвртнне; релативна влажност 78 од сто. Општи преглед времена: Стањс времена није се знатно променпло. Помсн Милораду ДрашковиЂу На дан 13. јула биће у Делницама открв вена спомен-плоча и одржаће се свечал трогодишњи по.мен пок. Милс^аду Драшковићу, бивше.м Миннстру Унутрашњих Дела, који је у томе месту погикуо од комунисте атентатора. Радио-телеграфске школе Према решењу Министарства ГЈошта и Телеграфа усксчх> ће бити отворене радио-телеграфске школе у Загребу, Љубљани, Сарајеву, Новом Саду, Суботпцп и Сплиту. Сеоске амбуланте Мишк:та|рство Народног Здравл>а отворпће амбуланте за преглед болеснзгка и указивање прве помоћи у оним селпма, која су удаљена од седншта среског л^кара. : Иаграза ВРЕМЕНА од 500 динара ; • из 909. броја од 2. јула исшатиће се • \ оном нитаоцу. који је куиио и сачувао : : примерак. у коме /е на првој страни • • у дну петога ступца изостављена цела : Ј депеша са наслопом: ј Ноз успех г. Поепкареа I

СВАКОАНЕВНА НАГРААА ВРЕМЕНА ОД 500 АИНАРА I ; : Избештавају се читаоци. да ће се за : • пријаву и исИхату срећних примерака • • чекати највише пеШнаест дана од дана ј ј изласка броја који наградм доноси. : • После тога рока баш и ако се ти при- • • мерци пријаве, награда се за њих неће ј : моћи исплаћивати. али зато ће се првог : • наредног дана пустити у продају не • • само јсдан сре/шн примерак. који доноси ! : 500 динара, всћ више примерака са на- \ • градом. управо онолико за колико се • • дана нико нчје пријавио за наград\>. :

Професорски конгрес у Сплиту Од 8. до 10. јула о;фжаће се у Сплпту конгрес професора пз целе земље, на коме ће бити преко делегата застуттљена сва професорска удружења. За овај конгрсс се врше у професорским кругозима велике припреме, јер ће на њему бнтп претресана питања од животне важности по професорски сталеж. Смањивање саобраћајних тарифа Ради смањења високих тарифских ставога на железницама и бродовима одржаће се за који дан заједничка ко№ференција представшпо Министарства Трговине и Индустрнје и Министарства Огобраћаја. Предлог за ово учинио је Министар Трговине, да би се ка тај начин омогуКио лакши развитак кашег извсза. Министарство Трговине и Индустрије већ је позвало сва трговачка и индустријска удружења из разних покрајина да, у што краћем времену, поднесу конкретне предлоге за то смањење саобраћајке тарифе. Венчање У недељу 6. о. м. у 4 часа по подне, венчаће се у спнагози Бет Јнсраел, госпођица Ела Барух, кћи Матплде, удове Аврама Бар>'.\а, бившег чиновника Франц>'СкоСрпске Банке и г. Исак Барух, хемијски ннжењер, асистент на Ганском Универзитету, снн Малкуне и Јакова Баруха. Скуп сватова код г. Јоснфа Г&пнто. Јованова 38 и г. Јосифа Леви, Душанова 31. Честитања ће се примати у салн код «Српског Краља». Читуље Јав .Ђам сродннцпма и пријатељи.ма да је мој таст Стеван Ћирковић, учитељ у пензији, премпнуо 2. јула о. г. услед повреде нанешене му трамвајем. Погреб ће се кренути 3. јула у 17 часова из стана Ново Пазарска бр. 24. — Лазар Ј. Кречковић, адв^кат. — Драгољуб Симеоновнћ. начелн№< М јпј . Шума п Руда премпнуо је напрасно 2. јула у 6 часова изјутра. Пофеб 3. јула у 4 часа по подне. Опело у Вазнесенској Цркви. Стан: ушвЈа Мплоша Великог 42. Помен Војислав Ј. Илић Млађп, с породицом, даваће четрдесетодневнп помен своме драго.м Јови 4. јула у 11 часова пре подне. Ново Гробље, па(рцела 59, гроб бр. 370.

Вов пуцник код Фоче Сарајево, 2. јула. — Пре неколико дана, на Челебићу, код Фоче, откривен је једак нов рудник. Према досадашњнм испитиванглма у руднику се налазе велике васлаге бакра, олова, цинка, мангана и угља. (Време)

Заразви коиорци у ВоЈводиав Суботаца, 2. јула. — Према извештају заравствених власти ове године се ка територији Војводине појавило много више заразних комараца, него обичтх). Нарочито 1тма много оболења од маларије. Здравствене власти предузеле еу 'све мере да ширење ове опасне заразе ублаже. (Време) Берзанска палата у Н. Саду Нови Сад, 2. јула. — Према решен>у управе новосадске берзе ускоро ће отпочети зидање ве.тике нове двоспратне берзанске палате. Новосадска општина поклонила је берзи за ову палату бесплатно земљиште. Зндање ће по свој прилици почети у августу ове године. (Врече).

Жетва у Војвздмвн Нови Сад, 2. јула. — Пре неколнко дана завршена је у целој Војводиии жетва јеч.ма. Јечам не задовољава ни по квалитету ни по количини и зкатно је слабији од прошлогодишњег. Пшеница се такође већ свуда коси и може се очекивати добра сргдња година. По катастралком јутру дсбгмо се просечно 10 — 12 метричких центил . Зоб се правилно разв;1ја, алЛ пр-стор засејан зоби много -је мањи сд гпсојлогодишњег (Време) Бееза Тенденцнја за дингр повоп.на. Ззгреб ипзк затеже 'курсевс. Бесград у Цирнху 6 47 и по Штета лабава. седам од сто чврст. Ни на јучсрашњем састап*у у Боогрлду није морала Народна Банка дамти робу. Прнватнп су је давалн. много раднје н у >гно го већем опсегу пего претходна дк>. дана. Снтуацнја је повољпа. Изгледа да се роба радпје истура из руау, него што се узнна. Они којн имају плаћања на странн нскоришћују „ све да нс бн одмах сада узнмалн робу, поја већ три дапа пада у вредности. Загреб јо јуче затезао. П ако јс пмао нзвозннчг.е робе далЉо внше него Београд, на берзн су тамо курсеви остали чврстп, тто је пепојмл.пво н протпвио очекнвању. Алп је по подне то поправл.ено. Чнии се да Загреб више ради приватно, ван берзе, па се заго труди да на берзи створн бо.т>е ктрсеве. Ратна ппета лабава, али према претходном дану ппак бележи мали напредак. Рађеаа по 133 и 133.25. 'лпше по последњем. него по пЈ.едвем курсу. Народна Банка ннје куповала овај папир. н промет је бно пали, али је узимала седам од сто .зајам, којп је га 20 пара чвршћи. Са акцијама мали промет код Београдеке Трговачке Банке н Есконтне. Рађено нешто н Црвеног Крста. Прва Српска Земл>орадннчка тражена је по 70, а Зајечарска Задруга по 70, (курс закл>учка претходног састанка 75) без посла. На цирншкој берзн пао је осетно Њујорк. Парнз нсто тако, као и Мнлано, Праг* Лондон. Пешта, Бувурешт н Беч. Подпгао се ;еднно Београд — од 6.45 на 6.47 н по. Београд, 2. јула. — Валуте: чехословачке круне 249 (254). Девнзе: Лондон 364.50 (370.15); Париз 436 (454); Њујорк 84.25 (55.50); Жеиева 1499.50 (1527); Мнлано 362.25 (369.75); Праг 248 <254); Амстердам 32 (32.45); Солун 140 (—); Беч 0.1185 (0.1207); Букурешт 34.70 (35.70); Пешта 0.1065 (—); Брнсел 358 (394). Термнни: Њујорк за 15. јулн 54.50 'дневни курс 54.25); Женева за ултнмо јули 1500 (1499.50). Државнн папнри: седам од сто зпјјм 67 (66.80); рЛта за ратну Штету 133.20 (133). Новчани заводп: Београдсре Трговачка Банка 215 (—); Есконтна Банка 1750 (—); лозови Црвенога Крста 19.25 (—). Цирих. 2. јула (у пог.не). — Б?рлнн (1.34); Амстердам — (—); Њујорс 561 и трн четвртнне (563): Лондон 24 32 (24.35); Парнг 28.55 (29.65); Милано 24.15 (24.30); ПраГ Т6.б2 п по (16.57); Пешта 65 н трн четвртпне (70); Букурепгг 2.37 и по (—); Београд 6.47 н по (6.45);" Софпја 4.07 (—); Беч 0.007915 (—). Иовоеадска прод?к?ка берза Новн Сад. 2. јула. — Бачка пшсннца 315; јечам 290; зоб" 250—255; кукуруз бачкп промпт лнферовање 232.50—235: брашно ^ 00, 475—485; Јв 0. 470—450; 2, 420—125; >5 5, 375—365; 6, 350—360; >е 7. 295—305; бачке мекитђо у врећама 195 днпара. Тенденција прнлнчно лабава. Пене стабплне Промет осредвп. (Време). . БИОСКОП .ОПЕРА* игра од 3 јула највећи разбојничко-цустоловни филм; црвена рукавица у 36 чинова а 4 епохе у главној улози Магу \Уа1сатр, II, Ш и IV епоха по два дана. У јужно-западној Америцн појавиле се разбојничке чете под именом Јастребовн, којц су терорисалн читаву околину и пустошили цео град. Овај филм треба сваки да види јер се неће више приказнвати у Београду. У сали .Опере" највећа ладовина. Власник за лруштво «ВРЕМЕ» н с-_.оз01'НИ урелнпк КОСТА М. Л5ТСОВНЋ Товлнора 64.

Погрешка једиг поштене женг Роман Енрика Кастелнуовг (•») 29. Било је десет сати увече. И поред физичких и моралних мука преко дана, и поред близине слома, Тереза беше чирна, прибрана. Од буре која јој прТ>шле ноћи бејаше онако страшко усталасала душу није било ци трага; последњи кончићи што је везиваху за жпвот Зејаху се покида >Б1 после жалосне сцене с Вергали-ем. Не што би се љутила на ч>ега; кего је у његодој позној страсти налазила један рвзлог више да се растане са животом. Сад је, од пре једног сата, седела и писала му, и, пошто је савладала тешкоће у уводу, перо јој је поуздако клизило преко хартије. Увод је био овакав. „Хтела сам да тек из овог писма! саЈнате оно што се нисам усудила да вам кажем усменс; хтела сам да само ви сазнате ту страну моје тајне; видим, на жалост, да је моја жеља била узалудна; осећам да сте погодили све. То ми казује ваш изкенадан нестанак после моје кратке дакашље несвестице (хвала вам, што сте послали да се обавестите о мом, ста1ђу); то видич из говора моје послуге, пуног уздрж .Ђивости; послуга се, сад већ не сумгБам у то, свему домислила пре •'Ц вас. Е, па добро, пријатељу; ако знате све. биће ла, сте већ разумели и о-

простили ми што сам одбила вашу понуду. Зар сам је могла прнмити?" После свога увода, Тереза објашњаваше поједине тренутке свога понашања, које је, силом околности, морало бити нејасно, па је онда опширно говорила о свом путовању у Милако, које је прво покушала да прикрије, а после му је сакрила прави разлог. Ах да, нагомилала је луЈ<авства и лажи одвратке њекој нарави, али сад, готова да за навек напусти овај свет, њена душа подлеже неодољивој потреби за истином и нскреношћу. Нити се задовољавала само разјашњаваљем чињеница, него је већ и немилосрдном акализом силазила у себе саму, испчггујући кедостатке сЕога мсралног организма који је она погрешно сматрала за здрав и уравнотежен, она, која је пала готово без борбе, а после брзе и унижавајуће предаје није нашла снате да се поково дегне! Зар она здрава и уравнотежека, она, која, и поред свег чепркања по свом срцу, кије могла у 1ђему нпћи онај свети пламен, који би могао ублажити њену кривицу; она, која, мислећи на свог завођача, није имала за њ ни љубави, ни мржње, нити иједан од оких осећаја који у приг">-ч догледних и јаких сстају после великих стга-гт-«? Ах, да се овај случај десио којој до\тој, како би радо' о њему говорила с њим, са својим ведр '.1м филоссфом!.. Сад је, међутим, схваћала како су ниша суђења сујетна. Како да се суди о некоме ке познавајући га, и како да се всрује да некога познајемо, кад свако од нас има и за себе самога

толнка несхватљива изненађења? Ево, и дакас, кад погледа око себе, чинило јој се да вији поквареност много већу од своје, чинило јој се да је велика неправда што ће она бити згњечека теретом једне једкке своје погрешке, док дрзак и бестидан порок јури *роз улице и победоносно гмиже у отменим салонима. Али јој се горд протест угаси на ускама због непоузданости закона који управљају људским радњама и величлне одговоркости која виси над сваким. Држала је да је научила само једно, нажалост сувише доцкан. Нека женска бира свој пут. Ако је изабрала пут поштења, нека зна да га мора прећи до краја, без колебања, без предомишљања. А.-вт ки код свог првог феха нека се не нада милосрђу. Јер ће поштена женска бити позвана да плати и за оке које нису такве. Пишући д&ље, Тереза излагаше разлоге који су је гонили да себи одузме живот. Вергали је неће осуђивати, јер је он толико пута показао да разуме како има тренутака у којима и кајнеустрашивијим људима понестане снаге за жнвот. Казиваше му затим како би^ умрла још раније, чим је чула пресуду миланског лекара, да кије хтела да доведе у ред своје послове и да поново риди доброг и верног пријатеља, кога беше уврел::ла а који је заслуживао да примн њено последње. покаја^ве. После тога, указујући на њихов скорашњн разгсвор. она нстраживаше узроке који јој нису допушталн д1 буде потпуко поверљнва. Ситни узроци који. је не би

морали нагнати да промени своју одлуку; али је врло мало потребно па да ким се нека реч следи на уснама, да се нека по.мисао убије у клици! И стога га је молила за опроштај, молила га је да јој опростн што је међу њима створнЈла неспоразуме који би њеном већом отвореношћу несумњиво билн избегнути. То 1 лико је желела да не увредн, да не ожалости Марија Вергалиа, да због данашње сцене готово сама себе оптуживаше! Нити му рече (ј^> бч он због тога много патио), да би «е можда он, једино он могао спасти, да је још једаред дошао к њој као пријате.-к само као пријатељ, а никако друкчије... Не рече му то! У последњем делу писма нзложи укратко, допуни, објасни свој тестамент, проговорившн опширно о налозима који су, по њеној жељи, морали остатн тајна, извинивши се што га није ослободила чак ни дужности, која му је морала пасти необично тешко, да Гвиду ди Реани пошље један њен поклон. Па заврши овако: „С Бсгом, Маријо. Не кажем вам да ме заборавите. И поред зла које сам вам учинила, кажем вам штавише: Сепајте ме се без горчине. Мислите ка мене као на једну бедницу којој је нешто недостаЈало ,да буде срећна и да учнни срећнима оне које је волела. и не доиустити да вас утуче ии сећање на претрпљеке неправде, №1 жалост коју ће вам прпчинити моја смрт. Нисте јише млади, али уредним животом сач>иали сте снагу свога тела и свога духа; књига живота Ш1је за вас преврнула

све своје листове, од ње ћете моћи тражити н очекивати још многе утехе: у учењу, у раду... можда у породици.. можда у новнм наклоностима... дС Богом, Марнјо. Надам се. баш и ако сте одлучили да отпутујете, да ћете сутра изјутра још бнти у Венецнји, н моје ће вам писмо моћн бити брзо предато... Посветите ми неколике часове... последње... Браннте мој леш од неуљудних радозналаца.. Постарајте се да будем укопана у хаљини која је на менк; иотрудите се да се новине уздрже бар од објављивања разлога којн су ме нагнали да од\'змем себи живот, кад ће већ морати да проговоре о мо.м самоубиству; гледајте (и нека вам моја слабост не буде смешна) да црква моје парохије не одбије мој ковчег... Хвала, Марнјо... С Богом... н опрости ми. Терезач. Пошто прочита табак од почетка дг краја, пресави га и затвори у један ку верт. Али док је писала адресу на ње.му г трже је звоњење на капији. Она бејагје издала одређене, непроменљиве заповести; не прима никога: ни ујака Вепости-а, ни грофа Вергална, ни Ђулија Орфеи... уопште никога, н било је природно да су те заповести, издате за дан, морале јои! више важнти за вече: у толико пре, што је у седам и по, ослобођавајућн Лујзу, додала, да ће лећи рано, без ичије помоћи, као и обично. Ако јој ма шта буде затребало, зоаће. (Наставиће се)